Učitelj

слаба зграда поруши, а нова на њено место сазида. Тако се на пољу уметничком борио у Француској музици против дотадањега. владања ритмичног елемента и завео је нов правац у својој оперетп „Ремт де уШаге“, у којој се појавио као песник и компониста у исто време, завео је просту, природну мелодију талијанске музике, чему су после други подражавали. Место нотне системе покушао је да означи тонове цифрама, ну то није усвојено; — најпосле написао је и „рјсбоппајге де Мизџе“. У појесији створио је Русо врло знатно уметничко дело: роман „Га поцуеЛе Нејојве“, који је служио за узор нарочито у облику и језику и који је; може бити, чак и Гетеу служио као углед за његово дело „УУегћег.“ Што се тиче научнога поља, он је својим делом „Сопта| зоста1« моћно утицао на правну и државну науку. Тим делом, а и другим „веома 511 Гогатте еј Јев Топдетеп!а де 1 пабоа 6 рагта! Јев ћоптев“, Русо је постао апостол слободе за. време револуције и после ње; Врло је важно, што Русо наглашује у том делу,“ да _ морал треба да влада у држави као иу приватном животу; то подсећа на његов први знатни опис, који је наградила Дижонска, академија, у ком се говори: »да ли напреци наука и уметности доприносе пречишћавању нарави«“ — на што је он негативно одговорио, али без довољне основе. У философији борио се ону својим већим списима и у мањим расправама против систематског Формализма и материјализма свога, доба. На пољу религије беше он слободнумни деиста, због чега је био прогнат из Француске и из своје уже отаџбине — Швајцарске, те је неко време морао живети и у Енглеској. Најпосле. учинио је врло знатан преврат његов „Емил“ на пољу педагошком, које се нас искључиво тиче. И сам Русо означава, то своје дело као најбоље и најважније; оно је изишло 1769. године. — Све то и још више од тога, што · овде није поменуто, сторио је један човек, који у својој младости није имао готово никаквога по плану уређенога вас-