Učitelj

499. ЗАБАВА И ПОУКА.

— Што

— Нисам написао.

Да напоменем: код њега се није смело лагати, за то Светозар мораде казати истину.

Он га погледа, погледа, па приђе другом. Ми сви дахнусмо душом: хвала Богу, не ће тући!

— Камо теби „упражненије #“

— Ево, молим, господине.

— Дај ти!

— Нисам написао.

— Ти. -

— Остало ми код куће, нисам знао да. ћете доћи....

Тако један тако други, док не дође до мене. Ја се већ раскравио: не ће тући.

— Дај »упражненије“.

— Није ми овде.

Он прође. Ја рекох у себи: хвала Богу. Док ти тек он опет застаде погледа у мене па рече:

— А где ти је2 |

= "Код нуће.

— Лажеш.

— Не лажем.

— Лажеш! — рече он и искочише му жиле на слепим очима.

— Што бих лагао! Ето нисте казнили ни оне што ни написали нису. Најпосле, ја ћу отићи до куће....

— Не ћеш ти!.... Ко зна где је његова. кућа 2

Неколико њих дигоше руке а један рече:

— У другом разреду је син његовога газде.

— Иди га зови! — рече он.

да мало и Тодор беше пред њим.

—- Је ли ти... Где ти је „упражненије 2“

— У моме сандуку.

— Знаш ли ти, Тодоре, где је његов сандук 2

— Знам, молим, господине.