Učitelj

518 ИЗВЕШТАЈИ И САОПШТЕЊА

варих, јер место савета капетан учаше председника да само достави њему моје захтеве, па ће они мене у врањски округ :2% О, буди Бог с нама!

Једном у месечном извештају побројах шта школа нема. Госп. Министар наређује да се потребе набаве, а Суд општински одговара, да је њина школа набавила и поручила све потребе; кад ја и по други пут јавих да нема у школи ни креде, онда г. Министар нареди ср. власти да се на лицу места увери о истинитости мојих навода. И дође ср. писар, позва ме у општ. судницу, припита има ли школа тог Има ли школа тог% и т,д. (А ТИ председниче набави што ниси набавио“. Шта је од свега тога било незнам, а знам да до данас —- и после године дана — нема у школи ничега од онога мога тражења! Но ја заборавих, — има, али то је тужба, по којој сам морао одговарати.

Мука је то кад биров заповеда кмету, а кмет капетану и т. д. Ја. нисам нашао за умесно љутити се на председника, што је школа овако неуређена, те сам одустао од свакога достављања, које би тужби наличило и тиме сам успео бар толико, да ђаци имају све школ. потребе и књиге још у почетку године, а то је једино школ. добро у Руд. Глави. «Да се тужим» није вредно. кад видим да кмет више важи него ја. Па за то боље је полако, јер ако не добијем нећу ништа ни изгубити, а тиме ћу укратити "себи кавге, које су тужбина пратња. Ја сам овако мислио, а други незнам, како поступају у оваквим приликама.

Што се тиче села —- оно је депо, али јако раштркано. Ко не воли светску галаму и друштво овде би нашао најпријатнију самоћу и ретко би му ко пријатност кварио. Школа је удаљена од варошице 6 часова а зими је тешко приступачно место. Ко би ме питао за људе, тај нека има на уму пословицу : «Ни у тикви суда, ни у Влаху друга».

| Но, ако би се ко од другова — учитеља — већма интересовао Руд. Главом и њеном школом, нека изволи до 10. јула т. год. предати молбу г. Мин. просв. и цркв. послова за, учигељско место у Руд. Глави. Тиме ће учинити мени и себи задовољство, и ја ћу му благодарити. Но ако би ко и преко воље амо упућен био нека се утјеши тиме, што и у Руд. Глави, Горњанима, Црнајци и др. «сибирским» местима неко мора учитељевати, па "онда да идемо редом, јер: «И ако је колиба, наша, је“. А за ове ове муке и патње, нека. се нико не нада каквом признању или додатку, јер св српском учитељу не признаје ништа, и не да му се никаква награда и онда, када и сам закон предвиђа оваква места и одређује им награде.

. Милорад А. Вујанац.

ПИ се