Učitelj

НАДМЕТАЊЕ КАО ВАСПИТНИ ПРИНЦИП 439

а то ће рећи савршенство коме се можемо доближити. Човек нове генерације треба да буде бољи од човека старе генерације, али мора бити с њим у вези — то је блискост која лагано прелази у удаљеност. Смешајте будизам и епикурејство, и философија која отуд изађе, биће поучна за педагога. Човек има својих потреба разноврсне природе. Куда ће их уклонити, ако мора провести век о рукама управљеним небу у које не може узлететиг Успехе у животу треба извојевати; срећу треба стићи а не срести, као што се то погрешно каже. Васпитање је дужно припремити васпитника за непрекидну утакмицу у овима појавама животним, развијајући му оне способности, које ће му помоћи да се одржи са што мање штете по другога. Паметан егоизам била би девиза данашњег васпитања, и то девиза довољно морална, кад се помисли на несреће које причињава неразуман егоизам. Ако би васпитање успело. да сузбије у појединих васпитника тежњу за надметањем,. то би било од недогледне штете по њих. Шта би радиле те строго моралне, идеалне природе у средини једног живота који кипи надметањем 7 За опстанак, као и за усавршавање духа и тела, важи један битни услов: хармонија. појединих бића са средином у којој су. Где ње нема бића пропадају. Ту ни најмање не помажу врлине; ни ђенија-. лан ум — није мало великана који су пропали, не умејући се послужити оруђем које се у извесним временима тражи. Не допустите ли да се у васпитнику надметањем развијају силе корисне за живот, створили сте слабе, неактивне карактере, у којих дела не иду иза речи. Њих и најслабији удари лако збуњују, а јачи их могу са свим упропастити. А ако се не успе са сузбијањем надметања“ У том случају опасност је још већа. Пренебрегнуто, нерегулисано. од стране наставника, надметање постаје опасна сила, као вода која нема регулисаног корита, као гром који нема доброг спроводника. Давно је речено, да је боље удешавати правилан ток, но стављати бране. Остављено самом.