Učitelj

0 ЗАРАЗНИМ БОЛЕСТИМА У школи 645

Сушицу или јектику изазивају особите заразне клице, тако зв. туберкулозне бациле, које је В. Косћ 1881 год. пронашао. Оне су тако малене да се голим оком не могу видети већ само на микроскопу а опасне су највише с тога, што се и ван човечијег тела могу дуже времена (по неколико месеци) одржавати у животу. Оне су врло постојане и на хладноћи и на суши, одржавају се у животу и на материјама које труле, а могу да издрже и желучни сок.

Заравне клице доспевају у човечије тело на разне начине, али највише са рђавом храном и поквареним ваздухом. Доказано, је да у млеку туберкулозних крава има и туберкулозних бацила, и онда _ је лако увидети, да дете, ако пије оваково неварено млеко, може врло лако да се зарази туберкулозом. Исто је тако опасно и месо од туберкулозних животиња. Али је много опаснији за човека ваздух у коме има туберкулозних клица. Истина у ваздуху, што га издишу туберкулозни болесници, нема ових клица; али их има много у њиховом пљувањку (ркотинама и изметинама), који, када се осуши, претвори у прашину и разлети по ваздуху, врло је опасан за заразу. Отуда у собама, где живе туберкулозни болесници, опасно је дуже времена бавити се и удисавати ваздух у коме има прашине окужене туберкулозним клицама. Ово је у толико опасније, ако је човек већ за саму болест наклоњен, т. Ј. ако је његово тело услед „других болести или услед рђаве хране постало погодно земљиште за развијање туберкулозних бацила.

Из овога је лако увидети, да школа може да пде на руку распростирању сушице, једно на тај начин, што туберкулозна деца кашљу и пљују по школи и тако „разносе заразне клице, а друго, што здрава деца похађајући школу у којој нису испуњени хигијенски услови (чистота није узорита а огрев и проветравање рђаво), врло лако могу да назебу и добију катар у плућима, који је врло погодно земљиште за заразне клице, Нарочито су она деца наклоњена туберкулози, која живе у рђавим хигијенским приликама — рђаво се хране и одевају, живе у рђавим становима, од туберкулозних су родитеља или болују акутне прилепчиве оспе, велики кашаљ и т.д. За туберкулозу може се слободно рећи, да је сиротињска болест; јер је највише виђамо код сиротиње, која се бави тешким пословима и занатима а рђаво се храни и живи у прљавим и влажним становима, у којима су пре њих боловали и умирали туберкулозни болесници. :

Ми се не можемо овде упуштати у потанко описивање туберкулозе, већ ћемо изнети само главније знаке ове болести у почетку. У већини случајева болест почиње истија, лагано, и обично