Učitelj

49 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

ћивање у говору, у вери, у поштовању према старијима 7 — Дечије игре према узрастуд — Како се и чим најобичније деца казне — Којој се деци каже да су покварена2г — Протерује ли ко своје дете и зашто; — (Обичај приликом вађења зуба). — Дају ли се деца у службу, од које године и какву 2 Одлазели деца сама и зашто — Како се поступа с пасторчадиг — — — — Греше ли деца другачије (сама собом, са животињама) — Пазе ли на то родитељи; — До када су родитељи господари деце% Како деца зову оца и мајку % — Кажу ли им „ви“ или „ти<“7 — Како су деца с родитељима кад одрасту — — — ит. д. '

Ма да сам се трудио да питања буду што потпунија, знам да су непотпуна. Надам ће да ће сваки увиђаван окупљач проценити све што још ваља из онога што сеу народу на подизању и васпитању деце ради.

Отварајући ову рубрику из народног васпитања у „ Учитељу“, позивам све читаоце „Учитеља“, да сваки по могућству по што забележи: био то обичај или бајање, веровање или метод за васпитање деце, једном речи: све што

_би могло ићи у прилог разумевању народнога појимања и схватања улоге дечијег одгајивања и васпитања.

Овде ћу исписати и некокико редова са стране 73. »Озпоуа ха зартаће 1 ргопбауће стаде о пагодпот Муофи ода Ор А. Вафба«. Тамо стоји: особито треба пазити, кад се бележи. Све треба да буде управо онако записано, како народ нање, Што који сабирач мисли о којој речи, обичају и т. д. — то нека за се чува, а нека тога не меша с народним, нека не поправља. Мајсторство и вештина сабирачева видеће се баш у том, буде ли умео све баш онако запазити, како народ говори, каже, приповеда, тумачи. " Друго се од сабирача не тражи...“

Најзад хоћу да напоменем, да се још 1888. год. Г. проф. Јован Миодраговић обратио писмима преко књижевних листова, и иначе свима онима, који су у мо гућности за разбор ствари, које се односе на то „како "нап народ у ошште васпитава свој нараштај и подиже себе телесно, умно и морално“, јер је био рад да напише „Народну Педагогију у Срба, те да се види који принципи. руководе наш народ у овоме важноме послу, и какве се погрешке чине или које се врлине налазе у њему“.