Učitelj

~) ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ У СВЕТУ

и да им прети опасност националном опстанку. Најогорченија, се борба води о превласт у Прагу, Пилзену и Будишину. |

Министар просвете намерава, ако му допусте Финансиске прилике, да оснује један нови универзитет за. Моравце у једној од гаавнијих вароши аустриске Шлезије, Брину или Оломици. У овој последњој вароши постоји још од пре два столећа једна Немачка Велика Школа, на, којој је теолошки Факултет веома добро познат и који и данас служи као богословски семинар за свештенство католичко. Око тог универзитета борба се води непрестано односно језика који бе на њему владати и Немци се боје да ако се установи чак и ! одељак чешки да, ће се довести у питање национални опстанак ове чисто немачке вароши (!).

Угарска. Буџет министарства просвете износи за 1807 годину #2.139.220 Фор. изванредни издаци су сведени на 1,945-715 Фор. Појединце буџет је овакав: Транзиторни 315.7%8 Фор. (— 53.176) Инвестиони 4,000.000 (+64.093). Редовна примања 1,611,668 (4=78.107). Транзиторна примања 3.150.872 (+ 1,211 807). Изванредне издатке употребиће на: на пештанском универзитету, но биће још један професор постављен за приватно право, затим биће ту још по један ванредни професор за космографију, и учитељ за хируршку вешти архиологију постављени. Станарина професора Пештан. унив. подигнута ЈЕ на 200 а Кожварски на 166 Фр. На Огаб5 колегијуму, биће постављен директор, а исто тако ће се увећати и његовим професорима станарина на 900 Фр. Државним гимн. ставља се сума од 105.756 Фр. на расположење за изванредне издатке. Виша катол. гимназија у Пешти, од ! нов. 1897 г. прелази у државне руке. У Дешу, Сегедину и Темишвару, биће нове држ. гимназ. отворене. Субвенција конфец. муниципал. и општинских гим. биће увећане са 54.000 Ф. За основне школе је овогод. издатак већи од ланског за 460.070 Фр. Из 105 општина прелазе прив. основ. школе у државне руке. За подизање нових индустријалних пољопривредних школа, предвиђена, је сума од 18.000 Фр. Изванр. издаци предвиђени су за више трг. школе са 477.80 Фр. за хумане збводе 9145 Фр. више но прошле године. 5000 Фр. за развијање вештачког ткања, затим 6490 Фр. за сликарске школе, које женске посећују. Изванредни издаци националног музеја износе 10.016 ор, а од којих иду 7148 Фр. на увећање персонала.

ФРАНЦУСКА

Ручни рад у Француским школама захватио је нарочито у последње време великог обима и успеха. «Из извештаја Велцолда о изложби у Чикагу» вели чувени директор једне немачке учит. школе д-р. Геце, «добио сам утисак да је Француска наш најјачи такмичар у школском питању, нарочито у основној настави, а у ручном раду извесно је надмашнија. Из поузданих извора. зна се, да је 1890 год. уведена настава за ручни рад у не мање него у 20.000 Француских школа, на свих 91 учитељских семинарија постављени су учитељи за наставу из ручног рада и све су имале своје радионице, добро снабдевене алатима,“

Један од најсавеснијих немачких посматралаца д-р Вајгерт завршује свој извештај овако: «Без сумње је, чим се у Француској настава за ручни рад сасвим уведе и законска наређења о томе потпуно изврше, „да ће то веома упливисати на успех француских занатлија, тако, да ће они остале