Učitelj

књижевност 83

Потребно је развити интелектуалне способности поглавито ради тога, да би се знање лакше прибавило и корисније употребило. Сва су наша знања везана за појаве, које писац делина. природне, друштвене и духовне, прве су најпростије, друге најсложније, треће најскривеније и с тога унајтеже за схватање» (стр. 58), како писац вели. А зар нису исто тако скривени и друштвени појавиг Зар радњи друшгвеној, као и радњи индивидуалној, не претходи увек покрет у оним душама. које у овом случају, укупно узете, чине колективни дух друштва; М зар дрштвени појмови; с тога. што су најсложнији, нису тежи за схватање и од духовних % Доказ је томе шго социологије, као системски сређене и општеусвојене науке о целокупном животу друштва људског, још и нема; психологија је, међутим, већ доста. усавршена наука. Дакле нису духовни појави «најтежи за схватање.» Најподесније је груписати појаве по сложености, и онда, после природних, додазе духовни на друго и друштвени појави на треће место.

Даље писац, пошто је напоменуо да су знања наша прикупљена у наукама, дели ове на копкретне |(као Јестасвеница), колкретно-апстрактне (физика) и апстрактне (Математика). Подела је ова неподесна, поглавито с тога, што већа или мања апстрактност није стално обележје ма које науке. Свака је наука у толико апстрактнија, у колико је савршенија. Тако н. пр, астрономија је некада само описивала што виђамо на небу, дакле била је потпуно конкретна наука, од прилике као што су описна зоологија иди 60таника; међутим данас је то механика неба, која законе космичких појава казује у облику математичких Формула. Ред би био да кажемо: како по нашем мишљењу треба груписати науке. Али «далско би нас одвело» то излагање.) у

За тим писац, у 55 37——16, разлаже како се развијају свест и самосвет, како ум опажа и усваја утиске, асоцијација престава и како се ове репродукују (васпроизводе, обнављају), како се развијају памћење и логично мишљење, као се поступно сазнаје истина и коју су облици искуства, по којим законима бива сазнавање, шта је разликовање а шта сличавање, како се врше апстраховање и генералисање, индукција и дедукција, како се развија машта и који су стручни умни радови. Све ово тако лепо и јасно, у кратком прегледу а ипак потпуно и свестрано изложено, са гледишта и пеихолошког и педагошког, да ми читаоцу можемо само рећи: узми књигу и прочитај. - (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПРЕГЛЕД КЊИГА И ЛИСТОВА “ р СРПСКИХ

Српска граматика за српке више девојачке школе. Саставио Јован Благојевић“ учитељ срп. више девојачке школе у Сомбору. Одобрено одлуком Вел. Школског Савета за школску књигу. Сомбор. Издање пишчево. Цена 80 новчића.

У школској литератури оностраних Срба осећала се празнина у књизи ове врсте. То је нагнало Школ. Савет те је наложио писцу горе-имено-

ту У осталом, о класификацији наука расправљали смо раније у чланицима «Задатак социјалогије» (вид. «Мисао» за 1882. год.) и „Знање и веровање» (вид »Гусле» за 1883. год.) Ма да би данас по нешто изменули, ипак и сада мислимо да у глав-

номе најподесније груписати науке онако, како смо то пре 15 година у поменутим чланцима изнели, = >“