Učitelj
122 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ
нов предмет дао, нека добро. разгледа први, нека га опипа и нека се поигра с њим, па онда тек да му се да други предмет. Никада му не примичите предмет близу лица, јер може да постане разрок или кратковид. Ако му будете знали да мењате игре и приче, то ће те дознавати такво задовољство какво никада нисте могли ни замислити. По„нављам Вам, да забавиља треба почешће да присуствује при таквим забавама. Тиме ћете имати велике заслуге како за будућност Вашега детета, тако и за забавиљино образовање у материнским дужностима.
(НАСТАВИЋЕ СЕ)
НЕКОЛИКО ЛИСТИЋА ИЗ НАРОДНЕ ПЕДАГОГИЈЕ“
Сваки народ, па и наш, има својих васпитних начела, којима одгајива своју омладину у: умности моралу, укусу, штедњи, патриотизму, јунаштву, итд. Често пута неке наше народне изреке изречене за какву прилику човечјег живота, имају паралелну вредност са најјезгровитијим начелима највећих педагога и Философа. Да, пе претурамо листове историје педагогије, него уз пут да споменемо само ово: Русо, највећи педагог свих времена и народа, како га бар данас признају, говорећи о жељама човечјим вели да су оне безграничне, но ко хоће да је срећан, треба да их према средствима поткреше А наш народ за оваку исту прилику, вели, још краће: пружи се према. губеру. Начело заиста за све народе и сва времена.
Целокупни дух и осећање нашега народа огледа се у умотворинама његовим, као у: причама, песмама, мелодијама, загонеткама, пословицама и др. Шта је циљ, или боље рећи: каква је вредност побројаним умотворинама, није ми намера овом приликом изнети, но ћу рећи, да све умотворине, без разлике, имају свога узрока, т. ј, своју потребу зашто су постале, јер без потребе ништа данас,аи до сад, није постајало. Но, у нашем народу има још пуно умотворина, које, разуме се, имају своју потребу, а које неможемо уврстити ни у једну од поменутих врста. За ту врсту умотворина најподеснији
“ До 11-ог листића читано на 8. а прим. на 9. састан. Лужнич. учит. збора 25, У. 92. г. у Црвеној Јабуци. Види изв. тога збора у [0. свесци «Учитеља» год. ХГ.