Učitelj

из школског ЖИВОТА 185

његових родитеља знао сам куд је он путовао по Србији, па одпочнем овако:

Докле си ишао железницом овамо на југ“ — До Врање. Па шта мислиш, има ли тамо иза Врање још земље, народа и вароши“ Има. — Има, да бог ме, још и више него одавде до Врање, и кад се путује још 2—43 дана дође се до једног мора — додам ја.

А докле си ишао овамо на северф — До Карловаца. Има ли тамо иза Карловаца још вароши и народа“ — Има. —

Има, да Бог ме, тамо иза Карловаца још мнооого, много, да се иде, па и тамо се дође до једнога мора. Ти си биоу Шапцу На којој је страни Шабац одавде% А има ли и тамо иза Шапца још земље, народа и вароши% — Има. Има, да бог ме, и то мнооого, много, и тамо кад би путовали неколико дана, опет би дошли до једног мора. Е овамо, на исток, никуд ниси ишао, али сети се по мапи из П| раз. која је оно земља на истоку од Србије Е, кад се нређе сва Бугарска дође се опет до једнога мора.

Дакле, видиш! Кад би ишли далевеко, далеко, далеко, на све 4 стране прешли мнооого, много земље и дошли би до мора, свуд наоколо. Ето та вееелика земља између тих мора, зове се Јевропа. Разумеш лиг — Разумем али му ја из очију и замишљености видим да не разуме, па ради уверења, упитах га: Дед' сад кажи ми које веће, Јевропа или Србија! А он—-ни пет ни шест, — већа је Србија !! Хеј, у залуд ти мука! помислих сам у себи. Разуме се да ме је овај одговор пренеразио. Нисам могао замислити оволику немоћ апстракције и уображења. “

Да бих му, опет, колико толико, објаснио ту муку казах му да је Јевропа мнооого већа и испричах му да су на том великом комаду државе које су од Србије много веће, и нацртах му Јевропу у контури и тек онда му је мало свануло пред очима.

Овом приликом видео сам да ово дете нема — а сигурно ни остала школска деца немају — појма ни о мору, а зна да каже да је море здраво велика вода: Па кад га ја упитах је ли веће море од Србије — вели није. “

Из овога и многих оваких примера, види се да за појам код деце ништа не значе речи: мнооого, много, вевелико, велико, и далевеко, далеко па ма колико ми отезали гласом. Али опет ово не значи да деци не треба ствари“ објашњавати. Треба, али само цртежом више него речима. Ђ. 6. КЕ.

Још неколико примера. У Кладовској осн. школи половина ђака не говоре српски, или знају врло мали број српских речи. То