Učitelj

106 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

из којега она непосредно израшћује, и на којем се гради систематски упут к даљем напредовању. Ко хоће о васпитној теорији да има јаснију слику, нека проучи поихологију као приправу за то. Васпитач мора бити психолог,тиме је наглашена и изражена главна тајна Философске педагогике. < '

Норматика показује сврхе, којима васпитач треба, да, смера, угледе, којих се треба да држи и идеале, на које треба да гледа. Непосредно пред психологијом стоји нормативна етика, Философија људскога делања, спојена с њом наука о моралу и вежбање у вршењу добра. У то васпитник мора бити увођен, мора бити вежбан у тежњи за добром, да му похвално владање постане другом природом. То исто важи и за етику: осећање лепоте, пречишћавање укуса, жеља за уметношћу и естетичким Формовањем света, уне-

жавање и чишћење осећаја овде назначују оврхе васпита- | вања. Најпосле логика показује сврхе људскоме мишљењу _ и познању, чија је норма правилност и истина, што је опет. сврха знања; његова важност толико се истиче, да се њиме. означавало цело напредовање педагогике и његови ресултати. „Чему сте се научили 7“, „шта знате 2“, „шта умете#“...

одговорима на слична питања мерила, се јачина учитеља и. школе, а такође и напредак учињени у култури уопће и. у школовању посебице. Умножавање школских предмета, њихно дубље проучавање, савршавање метода и уџбених средстава уопће и за сваку струку посебице, примери су. тога, како се усавртавају школе новога доба; сваки пред. мет има своју методику, свој начин мишљења, у вези ва, свеопћим нормама, или бисмо могли рећи „своју логику.“ Уношење познања, просвећење духа, прогоњење предрасуда, вежбање и обогаћење интелекта — то јест обучавање само су део целокупнога васпитавања, али га ипак разли-

кујемо од онога дела — естетичко-етичког — који васпитавању још остаје, и назива се васпитавање у ужем смислу Обе те акције, обучавање и васпитавање, ма да се као пој