Učitelj

174 КЊИЖЕВНОСТ

1. О чувању дечјих очију и о мерама против развића кратковидости.

2. Женскиње пред судом сувремене науке.

3. Женско медецинско образовање.

4. Московско друштво за ширење практичних знања међу образованим женама.

5. Разна извешћа -— новости и белешке,

6. Библиографија — приказ књига.

У првом чланку у општим цртама указују се узроци који изазивају кратковидост, показују се мере које, ако се предузму на време, стално и пажљиво, могу предупредити развитак кратковидости. Да би се ти узроци боље разумели објашњен је и насликан анатомски склоп ока и његова Физиолошка радња при нормалном гледању, кратковидости и даљновидности. Као главни узроци кратковидости наводе се ови: анатомска мана ока; после рођења рђава нега ока, које је тада већ мало кратковидо; вешање игра_чака на колевкама близу очију; доцније, често загледање из близа врло ситних ствари; и, као најглавнији узрок је читање и писање близу очију, при слабој или неправилној светлости; на високом столу. Како овај последњи узрок проузрокује кратковидост представљено је и врло лепим сликама деце при рђавим условима за писање.

У овом чланку каже се за очи још и ово. Ако се очи лише светлости за дуго време, изгубе моћ гледања, и могу сасвим ослепити. И, ако би се ово продужило за неколико поколења, онда би око остало неразвијено и анатомски. Пример су за то рибе које живе у пешчерама језера или дубинама морским.

У другом чланку —- уженскиње пред судом сувремене науке“ — казују се читаоцима мишљења разних представника науке и литературе о женскињу, поводом књиге Жак Лурбеха о истом питању. Аутор је заштитник женске еманципације. Своје принципе излаже на основу строгих научних података. Да му се не би пребацила пристрасност у томе, избегава позиве на женска имена, већ истражује фФакта која су људи написали, Да би аутор "побио мишљење противника еманципације, које се базира поглавито на томе, што је цивилизација дело људи а не женскиња, што је женскиње умно неспособно и физички слабо, и да је за то нужна потчињеност женскиња, —- поставља и расправља следећа питања: |) Је ли женскиња од прве по јаве друштва у једнаким условима с људима, те да је могло развијати се упоредо с њима и имати удела у стварању сувремене цивилизације. 9) Постоји ли однос између умне и Физичке радње, то јест, међу разумом и мишићном снагом, као узрока и последице. 3) Је ли човечанство дошло до свог опредељења: 4) Постоји ли противност међу умном и полном снагом.

На прво питање аутор одговара негативно. На друго тако исто. По његовом мишљењу Физичка сила није толико исто нужна за умни рад колико за мишићни. Кад не би било тако, онда би ђеније морали бити и хернулеси, а оно је већином баш обратно. Општа Физичка слабост не стоји у тесној вези са умним развићем. На треће питање аутор одговара да је данашња цивилизација још далеко изостала од жељеног савршенства. На последње питање аутор одговара да се читавим низом примера, узетих из животињског царства, поставља Факат: да се полна сила налази у зависности не од количине плодовитости, него од животне способности рода. Човечји