Učitelj

з

ЕЊИЖЕВНОСТ 295

"АНИ РВИ И РАНЕ

Као заслужан дечји пријатељ, као радник, који већ одавно издире на, своме тешкоме послу, као зборник пун лдакога штива -— нека је «Голуб“, стари наш познаник, и овом приликом топло препоручен.

Школски вјесник стручни лист земаљске владе за Босну и Херцеговину. Уредник Љубоје Длустуш. ТУ. 1897. г. 5 и 6. Сарајево. Земаљска штампарија.

Донови врло разноврсне ствари из области педагогике, психологије и др. наука. У овој свесци садржина је: О релативној образованој вриједности класичне наставе и наставе у природним наукама од Д-р Ђорђа Протића; Неколине опаске о распореду сати и о душевном раду од Д-р Јулија Голика; Нормална збирка за природописну наставу у средњим школама од Ф. Барушића. Неколико ријечи о Гуеновој методи од Вл. Дуката; Како би нам народ заволио књигу О4 Н. Видаковића; Нешто о комбинованој школи од Љ. Дубравчеве, и опет о школском дневнику од Н. Лазаревића; Намјера и пошљедак од Ружице Бајнићеве; Нешто о пчеларењу једног херцеговца од Мил. Л. Пејића ;- Примјери практичне наставе, из педагошке прошлости; педагошка смотра; Популарно научни чланци; Педагошке мрвице; Листан и службени додатак. |

Лист се штампа на врло лепој хартији. Годишња цена с поштарином 9 Фор. а. вр.

Школски одјек. Бр. 29. Год. |. (стр. 941 — 948). Доноси ову садржину : Данашње образовање нашег: женскиња од Јелице Беловић-Бернадзиковске; Психологија као основа настави о васпитању од Д-р Х. Волфа: Школски вртови од. Михаиловића: Белешке; Огласи и т. ад. «Школски одјек“ излази сваког |, 10 и 20 у месецу. Стаје на годину 4 фор. или 10 дин. Уредник му је Кузман Миловановић. Претплата се шаље администрацији Школ. Одјека Нови Сад. :

Нова карта Балканскога Полуострва. — Једино помоћно средство за наставу у Географији Српских Земаља и Балканскога Полуострва, у натим основним и средњим школама била је до сада Карта Сриских Земаља и Балканскога Полуострва професора пок. Владимира Карића. Познато је, да је та карта имала, повише недостатака, који су знатно отежавали њену употребу у школи. Једна од главних махна била је и у томе, што је нобила на себи обележје пепречишћених и неутврђених појмова. Н. пр. пок. Карић је повлачио источну границу Српске Маћедоније у тексту једним правцем, а на карти је ту исту границу обележавао другим правцем. Неодређена му је била и југо-западна граница Маћедоније око охридскога и преспанскога језера према Арбанији. Незгодно је узимао у Стару Србију велики комад старе Зете, кад се зна, да Стару Србију чини управ земљиште старе Рашке (Расије). Знатан део старе Зете придао је Арбанији. Неједнако је одређивао у тексту и на карти и западну границу Хрватске око Саве и речице Сутле. Српеких области под Аустро-Угарском није имао свих у потпуној обради. Источна граница Баната била му је нејасна, а о српским областима под Бугарском готово није ни говорио. И т.д., ИТ. А.

У многоме које-чему нису му се слагале ни копије те карте, које је издавао у разним форматима. %

Није никакво чудо, што су се појављивале таке неједнакости и супротности у раду пок. Карића. Он је почео да проучава земљиште, почео