Učitelj

4 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

играчку. У то доба деца мећу у уста свашта у пркос свију забрана докле год су непци осетљиви. То није дечја самовоља, па ипак се морају деца и од тога одвикавати. Пркос је још грознији од самовоље, јер он прелази на дело. Урођених „тврдих“ глава нема и ако налазимо овај горак већ и међу малом децом, већ се пркос доцније добија. Једноме малом детету све доликује лепо, све приотојности су на њему пријатне. Како то изгледа "комично када мало дете прети мами штапом: „Одмах да ми донесеш мога коња из собе, ја хоћу то да имам.“ Све се смеје около, свима се то допада; та он само прети, а да удари, разуме се, не сме. „Пред тим ће доцније сваки да има решпекта!« мисли отац или мати, „како већ лепо уме да командира слушкињама! У њему се развија енергија |< Свака нова непристојност на тај начин добија име генијалнога преврата и прича се са осмехом свима познаницима у присуству самога детета. Ако му се откаже каква жеља, то се дере, лупа ногама итд. То је теретно. Мама хоће да има мира. И у колико је могућно пре задовољава се жеља његова. Држе се слуге, дане допусте младоме господару да тако дуго прави немир т. ј: да га брво услуже. „Не требаш да чупаш цвеће“, вели мати своме синчићу, баш када је ту заповест прегавио. Из пркоса чупа још једну стабљику и на поновљену заповест увек још по једну! Родитељи не налазе сада код њиховога, детета, да, је то баш тако смешно. Сада претерује, мисли отац. „Шта нам ово дете задаје муке, просто не ћете веровати“, тужи се мати својим пријатељицама „Није се метнуло ни на мене ни на мога мужа!«< „Умирите ов“, вели јој се онда, „то је тако код све деце, сада долазе младићске године, које ће брзо проћи!“ Напослетку се више с дететом не може издржати и њега дневно више чибукају, него ли очев капут; па ипак све узалуд! Дакле, драга пријатељице, за што добија ово дете оволико казне дневно За пороке, које су у њему засадили његови роди тељи, његови васпитачи и брижљиво их довде развили. Та нису ли његови васпитачи ти, који се радоваху његовој смешној самовољи, који га у томе оснажаваху и који се ни најмање не потрудише да. униште "непослушност и пркос ч њему. Слика није претерана; није мало очева и матера, који у почетку малу самовољу и пркос своје деце сматрају као знак јаке воље, док ја сам Вас мислим уверио, да је