Učitelj

УЧИТЕЉ ИВАН 361

који ће их казнити ако су се криво заклели, или ће им помоћи, да и други се људи увере како су право рекли.

— Наредих деци да устану ; њему наредих да се прекрсти, пољуби крст и Св. Писмо и да говори, што ја будем изговорао.

Деца устадоше и радознало гледаху ову сцену.

Лепо се Петар и непрекрсти; саже се да пољуби крет — па се зацену од плача.

— Што плачеш Петре 2

— „Немој ме господине заклињати“ — једва изговори кроз плач.

А што!

— »„јесам узео паре па зато нећу да се кунем.“

— Рекох му да донесе паре.

Он оде у ђачку собу и из торбе, где му стоји храна, извади новац и донесе га. Бојао је се, да ја не претражим торбе с књигама, те га могу наћи, зато га је оставио у торбу с лебом.

Е Петре !.., Код људи можеш по нешто и сакрити а пред Богом ништа, Он те преко савести натера да признаш учињено дело.

Овим случајем двојаке сам користи имао. Једна ми је корист што сам наш'о кривца и довео га дотле да је сам признао. Друга ми је пак корист, што су увидела деца, каквог утицаја има заклетва, на онога ко се криво закуне. До тада беше уобичајено код деце за мало шта: „Заклећу се“ или „Заклео бих се.“ Од тада то не чујем у мојој школи тако често. Бож. Поповић

ЗАБАВА И ПОУКА

УЧИТЕЉ ИВАН

„слика из УЧИТЕЉСКОГ ЖИВОТА

Било је то једне од оних година, које је наше учитељство по злу добро запамтило.

Седео сам у топлој соби за столом крај лампе, и прелиставао најновију свеску нашег дружинског листа. Моје старије женско дете плело је чарапице, а млађи синчић разгледао је слике у једном илустрованом часопису. Сви смо очекивали вечеру, коју је жена спремала у кујни. На

УЧИТЕЉ 25