Učitelj

369 ЗАБАВА И ПОУКА

пољу је сипила хладна киша са суснежицом, и оштро била 0 окна спољних прозора. Био је непријатан октобарски дан, најмање повољан путницима, којима је влага и студен продирала до самих костију. — Тата, чини ми се стадоше нека кола — рече ми синчић. |

Како се бејах удубио у читање, ја подигох главу и, ослушнух, а у томе се зачу и бахат ногу кроз дуги ходник моје школске зграде. Устадох и маших се руком за лампу да је изнесем и присветлим, али се у том отворише врата и у собу се појави омален, мршав човек у танком врскапуту, са којега се цедила сама вода!

— Иване, одкуда ти тако! — чисто викнух изненађен његовим доласком. - |

— Ето, премештен сам у н— ски округ — једва промуца кроз стиснуте зубе и прозебле усне.

— Зоро, подстакни пећ, — рекох ћерки. — Скини, Иване, тај горњи капут, да га оставимо нек се просуши... Е, мој брајко! Па теби је и овај Други влажан. Скидај и њега па седи ближе пећи те се огреј мало.

Пошто се поздравио с мојом женом и децом, којима је као мој некадашњи ђак био добро познат, Иван приседе уз пећ да се греје и рече ми:

— Извините, што вам досађујем, али ме невоља гони, кад одвојим од онога што имам за кола, остаће ми свега, два динара за трошак, а тек ако сутра на вече стигнем у место.

— Што сети толико извињаваш, кад си ти мени увек добро дошао ; а у ова тешка времена по нас учитеље, дужност нам је да се потпомажемо.

За вечером упитах Ивана: шта је повод да се сада премешта, кад је тек једва годину саставио у том местуг

— Нема никаква стварна повода моме премештају. Ви знате, да сам лањске године из школе изашао. Са људима сам у опште лепо живио. Од ревизора сам оцењен одличном оценом. Али се нисам допао месном дућанџији, који је и школски благајник. Он ми је до душе набављао 34. школу све потребе којих је било у његову дућану; али за остале, за које ваљало новац издавати, није хтео да чује. Разуме се, да смо морали доћи у сукоб. Кад је уз то пропао на изборима за народног посланика, онда сам морао