Učitelj

330 _ РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

мерама; животиње никад не употребљују казну, већ свој родитељски позив врше стрпљиво и с љубављу према подмлатку свом, казујући сопственим примером шта је корисно и добро, а шта опет не ваља.

Прелазећи на ниже људске расе, писац износи како се дивљаци веома мирно, стрпљиво и човечно понашају према својој деци. Они их не кажњавају и не стешњавају њихову слободу. Црвенокожи сматрају да је за развитак карактера веома опасно тући дете; по њиховом мишљењу, то у моралном погледу убија васпитаника. Да ли у „просвећеној«“ Јевропи има много родитеља тако хуманих, као што су ти црвенокожи% И опет зато, дивљаци дају својој деци веома сложено васпитање. Одеви уче синове да, лове дивљач и рибу, матере ћерке — да раде у кући, и сва се. та обука врши лагано и стрпљиво. ' Е

Ово је у толико чудније, што су дивљаци обично склони насиљу и не умеју собом да владају. Ову нопојимљиву супротност Летурно тумачи неприкидном негом, која без оштрог прелаза сједињује материнске бриге са првим вас-. питањем. Циљ је васпитању код дивљака да децу спреме за живот онакав, каквим дотично племе живи, и према томе има практички карактер и састоји се поглавито у развитку телесном. Али дивљаци не запостављају ни моралну страну. васпитања; тако нпр. у Аустралији младићи могу ступити

" у друштво зрелих људи тек после извесних обреда, који

су нека врста испита зрелости. При тим обредима, испитују: колико је младић вешт у лову, колико су му снажни воља, издржљивост, стрпљење; од тога се тренутка они усавршавају у игри, и њима казују све приче и бајке, којима, дивљаци велику важност придају. У васпитању се појављују и разлике по расама. Црвенокожи теже поглавито томе, Дагразвију снажан карактер и вољу, љубав према рату, мржњу

"према. непријатељу : код Полинезаца, на против, преовлађује _

развитак осећања и уметничког укуса; они се старају да у души деце своје нагомилају разне приче и песме, којих