Učitelj

о СРПСКИМ НАРОДНИМ И ПРОСВЕТНИМ ИДЕАЛИМА 628

лама, и ваљаних проповедника у већим варошима, него и због наших националних тежњи, које стоје у вези с тежњама наше православне цркве. Богословски Факултет био би дакле као неко средиште, где би се састајали млади интелигентни људи из свих српских области.

Кад би се овде код нас основао теолошки Факултет, онда би се Велика Школа могла слободно прогласити за университет ; јер университет има, обично четири Факултета, а код нас је технички факултет дошао на место медицин. скога Факултета. Не треба заборавити, да су на ту цел завештани нарочити Фондови, којима ће се олакшати осно- | вање университета. Згодно време за подизање српскога университета било је оно, кад је проглашена, Српска Краљевина, и после оно, кад је на место Ученога Друштва оспована Академија Наука; јер Велика Школа, у свом развијању и напредовању, није заостало иза Учепога Друштва. Ну можда ће у скоро доћи још згодније време за то, кад Велика Школа стече више угледа у Српству и на страни, те на тај начин буде заслужила, да је узме у Своју моћну заштиту Његово Величанство Краљ, следујући у том погледу примеру Свога Узвишенога дца, који је свагда заштићавао Велику Школу, и показао се као највећи добротвор њен, о чем сведочи наш дивни ботанички врт Јевремовац. — малим земљама и младим државама, науке и уметности нису готово нигде могле добити већега пајета без помоћи и заштите просвећених владалаца. ф

Може се слободно рећи, да је Велика Школа од прошле године знатно напредовала, нарочито услед поделе појединих Факултета на одсеке, и услед тога, што су заведена, обавезна вежбања у семинарима, лабораторијама, кабинетима и осталим научним заводима. Школа је много добила. и тим, што су готово све катедре попуњене, макар и привремено, и што су њени локали проштрени. Па ипак још недостаје локала за садашње разгранатије радове; а још је већа оскудица у научним средствима.