Učitelj

"

652 ЗА ШКОЛУ И УЧИТЕЉА

Министарство да врши праве просветне и министарске дужности.

Сав тај колосални терет од ситних послова могао би се лепо пренети на обласне школске надзорнике, чији то прави посао и јесте.

А, сасвим је оправдано да се то учини. Јер, при свем том што Министарство просвете има, највећи број чиновника, под собом (преко 2.000 учитеља, неколико стотина професора, све свештенство и разне просветне установеј, опет оно има само једног начелника министарства, једног секретара, два референта и једног статистичара, свега 9 указних чиновника — док друга министарства имају их по неколико пута више', при свем том, што сва ова министарства имају у земљи поред нижих и своје више чиновнике, који им олакшавају управу. Па зар онда није оправдан захтев, да Министарство просвете добије још 4 или 5 својих референата, који неће седети у Министарству већ по унутрашњости

Из свега овога мислим да је ДОВОЉНО јасно да су и. обласни школски надзорници онако исто преко постребни као и срески што су. ба

У осталом, ја и не сумњам да се и у Министарству просвете увиђа потреба среских и обласних надзорника, али по свој прилици, да се они не усвоје запире негде тамо | око државних каса. Мени се, пак, чини, да је и ова бојазан' неоправдана, те ћу бити слободан да покушам, да ио_ овом питању изнесем неколика размишљања поткрепивши. их и са нешто мало цифара. :

И досадашњи никакав надзор стајао је државну благајну доста. новаца. За нов просветни апарат, за сталан надзор мора Држава, хтела не хтела, одвајати годишње око 100.000 динара. Без толике суме не може се ни иначе ништа, учинити. Ова би пак сума била за први мах довољна за, плату

и попутину надзорника. Стан и огрев добијаће надзорници

од срезова и округа а из окружног и среског приреза за. управне власти.

ђ Примера ради да АЕ да Министарство привреде има 6 начелника, мин. .,

8 секретара, 3 статистичара, ! инспектора, свега 39 указних радника; Министарство " војно, пак, 8 начелника министарства, масу шефова одељења, свега, преко 100 указ-

них радника.