Učitelj

о СРПСКИМ НАРОДНИМ И "и РОСВЕТНИМ ИДЕАЛИМА 615

п што пи сад бива пред нашим очима, даје нам више вере у могућност остварења.

У овом смислу, могло би се рећи, да сваки човек има неки свој идеал, изузевши мало дете, умно ограничена, човека и дивљака, који, како Спенсер каже, „живи од руке до уста.“ Ну ти су идеали различни, и они су нижи или виши — према ступњу васпитања. Тако, ученику ниже школе идеал је његов учитељ; ученик средње школе тражи себи идеал у историји славних људи; а слушалац Велике Школе покушава, да сам себи створи идеал, угледајући се при том на радове најбољих научника.

Наши идеали нису непосредно везани за личну маторијалну корист, нити за уживање телесне природе, у чем само необразовани људи могу налазити највећу срећу. »Моменти најјаче среће за човека јесу они, где је садашње задовољење само почетак већих идеалних уживања“, вели Бен. А. идеална уживања могу бити само у раду на поимању, изналажењу и остваривању морално-религијских, поаитично-екопомних, и естетично-техничких идеја, које се излажу у разним наукама, а примењују се у разним приликама људскога живота. Образовани људи теже за духовним благом, а малеријално је богатство само средство за то.

Разуман земљорадник ужива највише у породичној срећи и у лепом пи корисном раду у слободној природи. Свестан занатлија налази највеће задовољство у лепим и савршеним рукотворинама, које је он сам изумео и израдио. Обравован трговац мисли на будућност и помаже материјално својој држави и своме народу. Савестан чиновник вриш своју дужност с обзиром на више државне циљеве. Наставник п технолог врше културну службу; лекар и свештеник врше хумане дужности; правник и војник врше социјалне и патриотске дужности; а научник и уметуић раде на идеалном пољу. И тако образовани људи теже за. остварењем идеја права и правде, доброте и човекољубља, слободе и савршенства, истинитости и лепоте, ограничава-

ка“