Učitelj

696 ЕЊИЖЕВНОСТ

веру по дрвећу, у напред дедуктивним путем закључују и нагађају, да ће насигурно њихова боја морати бити мрка као боја у коре дрвећа, него треба то да виде и сами по том изведу закључак, да се боја ових животиња слаже с бојом коре у дрвећа, по коме се веру, и да је ова сагласност нао заштита од високе важности за живот

ових животиња. МЕ (НАСТАВИЋЕ СЕ)

Испитивање детињства Џемс Сили-а. Књига, чији наслов исписасмо упознаје читаоца с најновијим резултатима испитивања овог гласо"витор енглеског научника на пољу психолошко-педагошке литературе, и она је створила ретко интересовање у свему научном свету. С тога ћемо је и ми укратко пропратити на овом месту, желећи да што пре угледамо превод овог епохалног дела и на нашем језику из пера какве вештије руке.

Живо интересовање, што се у сразмерно новоме времену посвећује првим детињим годинама, показује се на разним научним областима. Биолог и социолог, испитујући људе на њиховом најнижем и најпрвобитнијем стуињу, траже нове доказе за њихово сродство са животињским светом, и нове изналаске о снагама, помоћу којих су се цивилизоване расе развиле до својега сада овако узвишена места. Психолог, пак, нарочито има научнога удела у првим годинама, човечјим; дух детињи је најпростији тип човечје "свести, на коме он има приступа. Читава једна поворка важних питања, као о «урођеним идејама,» о наслеђивању стечених особина, о паралелитету фаза развитка дечјега духа и историје духа човечјега, могу се са - успехом решавати само брижљивим посматрањем првобитних елемената дечје свести. Ну највећега практичкога интереса у испитивању детињства има. педагог. Јасан поглед у детињу природу, у њихове урођене навике и у природне законе неразвијенога детињега духа јесте за родитеље и учитеље неопходан услов при разумноме васпитноме и наставничкоме дејствовању на дете. До сада је педагогика више или мање апстракцију «дете» узимала у сасвим просту смислу, мало водећи бриге о томе, што свако дете на. особени начин осећа, мисли и хоће.

Хоће ли се да испитивање детета даду за науку и васпитање упо-_ требљивих резулата, она онда морају бити строго научна. Њих мора исто тако пратити добро знање психологије, као што морају бити и потпуно егзактна. Матере, пред којима се деца најотворенија показују, које најчешће и најтрајније посматрају децу, отуда могу пружити психологу ретко употребљива материјала. К томе долази још, да људма вичним за испитивање, па и самим оцевима, матере једва дозвољавају, да врше какве експерименте: над децом за време њихове прве периоде живота. На овим основима су испитивања о првом детињству необично тешка. Околности постају нешто. повољније, када дете отпочне да се игра и да говори.

Ове мале напомене су довољне, па да се увиде велики значај и тешкоћа Силијевих испитивања.

У појединим одељцима своје књиге, Сили претреса доба фантазије, свитање разума, продукте детињег мишљења, развитак говора, страх деце, почетке наравствености, дете као вештак и цртач.

Немогућно је изнети садржину целе Силијеве књиге у краткоме прегледу. За то ћемо ми узети само једну област, моралну страну детињег

“