Učitelj

БЕЊИЖЕВНОСТ 697

живота, и покушати, да уведемо читаоца у психолошке назоре писца и у начин и врсту његових испитивања.

Сили заступа мишљење, да је детиња природа у моралном погледу поље полусазрелих продуката, од којих су неки повољни за морал, а други на против не. Код све деце могу се посматрати «против моралне» и «моралу повољне» склоности, и ако баш не у истој релативној јачини и једнако честим појавама,

Он се дакле не слаже са онима, који заступајући учење о урођеној грешности, детињство цртају у најцрњим бојама, а тако исто се не слаже ни са погледима Русо-а и његових присталица, који проповедају неумрљану чистоту деце, као најзад што се не слаже ни са једним трећим мишљењем, коге види у деци позитивне црте неке више моралности.

Писац излаже своје назоре подробније и заснива их на опширним испитивањима склоности дечје ка истини и љубави и на склоности њој противној. Да би јасније истакао садејство социјалних утецаја и васпитања при испољавању ових склоности, он се враћа на најраније спонтане и најпрвобитније радње детиње. За основ својих закључака он узима хрпу лосматрања. По њему је дете при рођењу и за још дуго време после њега преставник (репрезентант) дивље, неприпитомњене природе. Као код животиња и дивљака, тако су и жеље детета и задовољавање истих суштина његове егзистенције, оне су центар, око којега се бави његова делатност.

У почетку та жеља једва је што више до остварење похоте за јелом, коју утишава само засићење. Са појаланом свешћу о егзистенцији других јавља се, пак, и отпор према његовим жељама. Уклањање сисе изазива код незасићеног детета први жестоки протест противу нападања других на његову «вољу за живљењем.» Неутишана похота ускоро води ка зависти, када оно види, како друга деца сисају до миле воље. Исти тај егопизам развија отпор и против својине других, према играчкама и другим стварима које њега интересују, за тим оклевање да даде коме своје ствари баш и ако му нису потребне. Оно је завидљиво и љубоморно, када мати милује другу децу.

Дете се овде налази још на нивоу животиње, Псето је страсно похотљиво као и дете, свако уплетаље у задовољавање његове прождрљивости љему је мреко, а завиди другој којој животињи, која је у повољнијем положају. И остале животиње могу, као пас и мачка, да завиде једна другој на нези и миловању што им га човек чини, или на извесним преимућствима.

Судар незадовољења похотљивости детета са потребама, жељама и назорима других, води ка страсним изливима срџбе и ужасном беснилу детета, које обично прелазе у немилосрдне нападе на сметње па и на све што му на путу стоји, ма то била и сама љубљена мати.

И овде се показује сличност са животињама, исто тако у спољашњем држању, као и у осталим испољавањима љутине према насртачу на њихове интересе.

Ови изливи дивљега инстикта код детета не смеју се журно сматрати као рђави и зли, пошто не носе на себи никаквих мисли и размишљања. Разуме се да ће се ови инстикти, ако не буду припитомљени, најзад несумњиво развити у истински зле и рђаве склоности.