Učitelj

926 књижевност

исказано, да ми морамо покушавати да нашим ученицима образујемо ш естетично осећање |[чувствој. Но ово ће се, по мом уверењу, много пре постићи брижљивим “увођењем у разумевање природних тела и појава, него самом естетичном наставом, него намерним потискивањем ученика на област естетички лепог.

Тврђење, које се још увек може чути у извесним просветним круговима! да биолошкој (па и целој јестаственичкој) настави може припасти управо само једна ограничена вредност при васпитању младежи, имађаше заиста свога оправдања: код преживелог морфолошко-систематског начина посматрања; ко би још и данас хтео исто тврдити, тиме би себи само издао сведоџбу, да није пратио напретке науке, дакле да говори о једној ствари, коју не разуме. Природњак и природњачки образовани педагози једнодушни су о васпитној и образовној вредности природних наука, а глас ових стручњака требао би се, као и на свима другим областима, послушати. |

Из свеза ово: излази ирво, да је како из природњачких тако и из педагошких разлога неодложна потреба: реформа биолошке наставе; и друго, да ова реформа мора бити у далеко јачем наглашивању биолошког (у ужем смислу) момента. Као језгру целокупне реторме сматрам ја, вели Шмајл, да у биолошкој настави преовлада, управо да буде главније: биологија у ужем смислу; јер ова даје ученику и свестраније и дубље образовање, снажећи му боље све душевне плодности, а нарочито мишљење.

ж < ж |

Сада да завртим овај мој реферат. У

Као што смо већ видели, биолошкој, џа ицелој јестаственичкој настави не одаје се у школама онаква важност, какву она у да-_ натиње „доба природних наука“ заслужује, а нарочито је код нас · готово опште примљено и од стране учитеља — бар то видимо на пракси — а и од стране многих ревизора, да је ва основно образовање јестаственица далеко и далеко испод српског језика и рачуна, и на скоро свима годишњим испитима у нашим основним школама пропитивање из јестаственице врши се тек само ради Форме, и на крају испита.“ ИМ разуме се да онда и резултата јестаствепичке наставе у нашим основним школама морају бити да не кажем баш никакви, а оно бар недовољни. Ка горњем, да погоршају стваран успех из јестаственице, долази и ово:

%

КА који код нас још преовлађују, кад излази распис г. министра просвете од 95. авг. 1897., ПБр. 11888., којим се због Француског језика у У разр. гимнасије одузима један час минералогији с геологијом, а у У! такође један час воологији с антропологијом и игијеном, — те остају само са по два часа недељно Против доиста високе важности живих језика немам ништа, али не разумем овакво потцењивање јестаственичких наука, а при том остављање латинског језика и даље с пет часова несељно. ; = Рефер. .

2 Не кажем озим да горњи предмети доиста и нису по нас важнији од јестаственице, само осуђујем овакво опет потцењивање ове. __Ресер.