Učitelj

76 | књижевност

потпуно материјалистичким нашим приликама7 Толико као приступ самим напоменама, а сад на посао.

| Развитак ФилосоФије историје.

Чланку је постављена задаћа, да рашчисти питање о Философији псторије, као завебној дисциплини: да историским развитком и проблемима њеним докаже њену потребност како са теориске тако и са практичке стране. Од твориеких њених проблема истичу се питања: «да ли је историја вечно обнављање преживелих облика, или прогресивно кретање у бескрајност, или најзад, да ли нам историја преставља континуалан напредак, или напредак само у главном надмаша назадак; Даље, да ли историју ваља сматрати као реализацију идеје хуманитета, или као неумољиву борбу у којој се одржавају само најјачи, или да ли је историја вештачки продукат људске воље, или је она природни продукат биолошких сила. За тим питање: ко је виновник или главни агенс историје, да ли људска воља или слепи случај, или гвоздена неопходност спољашњих прилика. Исто је тако интересан проблем Философије 'историје: однос индивидуе к друштву и обрнуто, т. ]., да ли је друштво продукат индивидуе или обрнуто, да ли је покретач у историји појединац или маса. За тим, да ли је друштво само сума индивидуа, или је она жива целина, организам своје врсте, који развија нове силег» То су крупне проблеме којима се хоће да докаже потребност ФилосоФије историје као засебне дисциплине. ~

Нико Ффилософеки образован неће порицати, да су сва ова питања од великог спекулативног интереса, само би се могло поставити питање: да ли су све ове проблеме суштаственва питања, Фундаменталне идеје, које претпоставља историја, и да ли те проблеме нису једнострано и погрешно постављене % Могло би се питати, да ли права Философијс историје, овака како се у чланку схвата, може имати оног практичког значаја за државнике, партиске вође, па чак и за појединце, кад «она нема посла са историским актима као таквим, са душевним процесима и природним и културним погодбама ових #» “

И кад за писца чланка Философија историје поред осталог има и ту задаћу: «да на место оних старих покушаја метафизичког тумачења историјеског тока, припреми нове творевине за једно опште метафизичко гледиште на свет и живот на основу оног истог материјала, којим се служи п сама историја, јер резултати Философије историје свакојако чине неизо= ставну основицу за једну свеопсежну матефизику%“ —- могло би се поставити питађе:

Да ли у прилог једне свеопсежне метафизике може ићи Контов трајни закон у развићу људске мисли: теолошки, метафизички и позитивни, који је писац усвојио у свом излагању као три ступња у развоју Философије историје, кад у Конта последњи члан није метафизички него позитивни: затоје ропг ргеуојт, пи ргеуојг роџг агјг, чиме се ба свим искључују метаФизичке спекулације; И да ли нису фундаменталне идеје, хуманост и прогрес, на које је, како се у чланку вели, толико дуго. чекала Философија, историје, постојале у духу народа од како их је, па их хришћанство и модерна наука само нешто више нагласили; И ако тако не би било, да ли би се развитак идеја, ма које врсте, могао објаснити без откриваља :