Učitelj

=> у

РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Откуда долази овај благословени утицај% То је чудо производ чисто моралне личности. Дете осећа, да такав отац високо над њим стоји у свему, али такође осећа још, да му он добра жели, дакле поштовање и љубав је оно, што тај отац изазива код детета. У колико је више његова личност у стању, да оба ова осећања буди, у толико је мање искушења дечјег, да свога оца вара. Сама љубав очева за ово није довољна, јер видесмо, да деца и оне своје васпитаче, које особито воле, хоће приликом да слажу, ако уз то не дође и поштовање, решпектовање, а то се оснива једино на духовном и моралном размишљању. Ако васпитач пак ужива само поштовање, што у овом случају (бев љубави) није ништа, друго до страх, то је опет у опас-

. ности од дечјег лагања. Јер, деца таквог човека, брзо

омрзну, па мање пазе и на своју савест и гледају такође из страха, да колико је могућније мудрије лажу, како се у лажи не би ухватили. Поштовање и љубав морају бити заједно, ако васпитач хоће на сигурно да има успеха у погледу развијања истинитости код деце. Но љубав таква оца, или матере не изражава се миловањем, у поклањању слатКиша и т. д. већ у томе,/што ће према своме детету поступати с пажњом, ништа неодобравати, што би вређало његова права и поклонити му потпуно поверење. У овом бе смислу пак често врло лакомислено поступа с децом, родитељи их воле као какву играчку, али их не поштују. Што би им служило ради телеснога, здравља и уживања, ТО ИМ се радо учини у довољној мери; у духовном и моралном погледу пак навикли смо их, да их не сматрамо као урачунљиве, и с тога им никаква права не признајемо. Ђубав се нарочито изражава, тиме, што се дечје погрешке не сматрају као преступи, као што опет многи родитељи чине и мисле, да ни једну погрешку дечју не треба, пропустити без казне, као што то бива, у грађанском животу 6 људима; ти држе да је неправда, ако се ма каква, лудорија дечја не казни.

У таквим породицама никако не престају казне, опоено, претње и — лагање дечје. Дете добро осећа, да, је то понашање с њим неправедно, да родитељи и сувише од њега захтевају и за погрешке казне, у које и они сами по кад што упадају. Много је боље под приликама чинити се, као да се дечја погрешка и не примећује, а ако би