Učitelj

148 : ИЗВЕШТАЈИ И РЕФЕРАТИ

Изложба. је врло много. посећена. Нема дана да нису пуна сва

- одељења, У којима су изложени предмети за посматрање. „Све се по-

сматра с пажњом и интересовањем. Ту је се слегло и старо и младо, и велико и мало, и богато и сирото. Па ипак све то иде по 'извесном реду, без гурања и вике. Свето пријатно утиче на гледаоца и не да му да греши против реда, кога се сви придржавају. Тај ред види се свуда, где год се човек макне. Имађасмо прилике да видимо једну литију, у којој беше 2—3000 људи и жена (католика). Цела та маса света креташе се у највећом реду и тишини. Сви удубљени у мисли, иђаху погнутим главама, испред, и иза свештеника. Посматрачи мирно посматраху ту свечаност са тротоара. Ни на чијем лицу не. виде се ни један манир, који не би доликовао тој црквеној свечаности. Не чу се, за цело време, ни једна једина реч, већ само звуци звона и тихо, лепо хармонско певање великог броја ђака, које праћаше музика. . За цело време бављења, не видесмо никакав изгред ни на изложби, где се гомила хиљадама душа, ни у гостионицама, где седе по неколико стотина људи, ни у вароши. За, цело време не чусмо псовку, свађу нити икакву непристојну реч. Ето како тамо друштво васпштава. Школи је онда у многоме олакшан, готово преполовљен, посао. Кућа и друштво. не само да не руше оно, што школа сазида, — као што је на жалост код нас — већ је у свему помажу. Упоредите то са нашим приликама, па ћете добпти слику онога, шта може да учини школа код њих а шта код нас.

" Да завршимо. |

Према ономе, што је до сада ма и укратко, изнето, види се: да је већина онога, што је изложено у одељењу, које се нас, учетеља, највише тиче (а ту је изложено оно, што је најбоље), није ништа особито, нити је за нас — српске учитеље — непознато. Сва срества, којима се они служе при предавању појединих наставних предмета, позната су и нама. И ми бисмо знали и умели употребити рељефне карте при предгвању Земљописа; и ми бисмо

"умели кроз стереоскоп посматрати са децом: нашу лепу Сићевачку

и Гоњачку Клисуру, нашу Ћеле-Кулу, наш пространи Ртањ и богати Копаоник, наш Сењски мајдан, нашу плодну Мачву и лепу ношњу и обичаје у појединим крајевима наше лепе отаџбине. Или

зар ми не бисмо знали употребити слике и моделе, којима они, тако

рећи, оживе сваку причу из Науке Хришћанске, Историје и др. предмета, али.. гли.. шта ћемо кад свега тога немамо.....

Нама — српским учитељима — нека је утеха у том, што ми, као учитељи, нисмо изостали од њихових учитеља по спреми у школском раду. Што немамо свега, што је потребно за успешан школски