Učitelj

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ 161

му се представи,'а уједно га замоли, дану будуће поклони своју пажњу Удружењу, као што је то учинио нарочито прошле тодине. Г. Мииистар је врло лепо примио чланове Глав. Одбора, који су се код њега задржали више од пола часа.

Подпредседник Глав. Одбора г. Јова Максимовић, поздравио је госп. Министра кратким али лепим говором, у коме га је умолио да и од сада буде наклоњен нашем Удружењу, на чему ће му учитељетво бити захвално, јер је његовом помоћу прошле године Удружење имало на 1800 редовних чланова и око 1700 претплатника. Г. Министар је пажљиво сасдушао говор г. Максимовићев, па је онда у главноме ово рекао: «Све што сам стварао и створио, никада нисам радио сам, а да у неколико и вас не запитам. Стварајући данашшњи закон о нар. школама, ја сам се у исто време освртао и на многе ваше жеље, које сте износили и на вашим учитељским скупштинама. Врло лако је могуће, да у новом закону има места, која би требало у истини изменити, и ја ћу то и учинити. Ја врло радо признајем, да мој закон о нар. школама није Св. Пнемо, и с тога не могу тражити да се њему не чине никакве замерке. Стварајући закон, ја сам више гледао на потребу: да будућем правцу школовања у нас, дам другу основу као јемство за што привреднији и културнији живот нашега народа. И ја сам ударио прву бразду. ја сам трасирао пут, па ако налазите да он још није улепшан, украшен, прионимо сви да то учинимо, а моја ће брига бити да свакога саслушам им свакога чујем. Мени, Фактички требају сада најозбиљнији радници на послу, и ја рачунам, да ћу их наћи међу вама учитељима. Замера ми се много, што је овај закон створен овзко брзо на пречац. Молим Вас господо, другчије није у нас ни могуће успети у послу. Свако ствар која се развлачи, повлачи са собом без броја разних незгода, па најпосле и пропадне кад творац идеје сиђе са места на коме је. У осталом, и било је крајње време, пресећи са правцем досадашњег школовања. Наш народ још нема у себи довољно услова за самосталнији привредни живот. Велика већина још примитивно води своју домаћу економију. Наше сточарство, земљорадња, воћарство, виноградарство и т. д. заостали су иза културних народа. Код нас се уздиже онај елеменат који је шпекулативнијег духа, и који се бави лиФерацијама. Све то очекује да бе дупло наплати из државне касе; међу тим интелигентнији људи остављени бу самима себи. Услед тога се све предало дневној политици која нас је прогутала. Као што видите, досадашње наше школовање било је без икаквог озбиљнијег васпитног и привредног система, Који су нам тако потребни. Треба знати ово господо: ако хоћемо да останемо слободни на овоме благословеноме парчету земље, којој се и странци диве, треба, наш народ препородити у морглном и привредном правцу.

Целокупни систем школовања, и сви ми, морамо неуморно радити на томе послу. Грађанске школе имаће у првоме реду тај задатак. А да су оне радо примљене и код нашега народа доказ је тај, што их многа места у нашој земљи траже; Ако желите још јачих доказа о ваљаности њиховој онда Вас упућујем на суседну Мађарску Тамо су грађанске школе уведене још 1872. год. За 26 година свога живота оне су управо препородиле ту земљу. Истина, да у почетку ове школе нису имале најсавршеније програме, али су се у току времена усавршиле, и данас су оне у њих једна од најкултурнијих установа. Разуме се, да би ове школе без добрих учи-

УЧИТЕЉ ; “