Učitelj

166 ПРОСВЕНИ ЗАПИСИ | 5

какав је и какав треба да је“ коју је на Х. учитељској скупштини читао | г. Д. Ј. Соколовић, а по «! Јаг. Газђу» донео је приказ и извод јјавештаја о чешким основним и грађанским школама од Д. Ј. Путниковића. Приказ п извод о овој књизи изашао јен у «Везеду Џопејзкој» пу «Кој. Ођхоги».

Споменик Коменеском. 30. Августа откривен је споменик Коменском у Лешну у ЏПознаљској, где је више година живео и радно велики Чех и велики учитељ света. Споменик је подигнут у знак тристагодишњице тра“ јања братске општине у Лешну, где је Коменски по два пуг радио, и где је 1648. год. био изабран за епископа целог друштва братетва. Споменик је на два метра високом постољу, и преставља попроје Коменсково високо 4090 гмет. - ПН.

Основне школе и писменост у јевропеким државама. —— Од свију јевропских држава, осим Турске, Русија има релативно најмање школа, а Швајцарска највише. У Русији на 1000 становника долази 20 ученика, а

у Швајцарској — 167, У Србији на 1000 становника долази 40 ученика. у Румунији — 44. У Португалији — 50. У Бугарској — а У Бриној 69. У Шталији _ 859. У Данској _. 100. У Шпнији = 05. У: Бел гији —- 100. У Аустро-Угарској — 130. — У Холандији — #43. У Францубкој — 146. У Норвешкој —- 150. У Енглеској — 125. У Немачкој —

158. У Шведској 160. у Ленпих података о писмености има у извештајима комисија за новачење (рекрутовање) војника. На 1000 новака долази неписмених у Швед-

ској = #; у Немачкој =— 2; у Данској —- 5; у Швајцарској -— Фа 4У Холандији — 50; у Француској — 55; у Бегији — 141; у Аустро-Угарској, = 2904 у Трчкој = 900: у Ихалији _ 200. у Губији (Оааиу. Србији — 790.

Новине из географије: особити људски сој. У једном од последњих бројева Весника руског географског друштва. поспитивач Козлов, учасник прослављене експедиције Роборовскога по унутрашњој Азији, на врло занимљив начин износи податке о животу једнога дивљег људског соја, о коме се досле није ништа знало. Тако је прича Козлов, приликом последњег путовања дошла експедиција у пустињу Гоби, која лежи у цунгурској низији, између источног Тијан-Шана и Алтаја. Ту се још налажаху камила, коњ и магарац у дивљем стању. Људи је у томе крају било врло мало и то беху ниргиски пастири. Ови су, као први суседи и управо сународници «дивљих људи», причали о овима ваздан појединости из њихова дивљачка живота. Тако, према љиховом опису, ти дивљи људи имају тело потпуно

· обрасло кратком длаком, боје «младе камиле», мрку косу, која им пада на рамена и црне очи. Хране се корељем разна биља, које расте у песку покрај воде и вазда иду у паровима. Поглед им је натмурен и оштар; када

_ их гоне, пуштају од себе некакав опасан јек помешан са пиштањем. Трче веома брзо, бацајући ноге јако у страну. Не могу да издрже оштар поглед и у стању су, кадгод то хоће, да усправе косу на глави, која им стоји

као чекиње у дивља вепра. Када су у једној згоди Киргизи ухватили јелнога од тих дивљака, па га одмах за тим пустили, указа се одмах његов скривени другар, који му је као његов парник правио друштво. Киргизи тврде. да је људе тога соја лако ухватити зими, ама лети мучно их је и ви-