Učitelj

|

366 КЊИЖЕВНОСТ.

сле, игла, чаша, мачка, љуљашка, њушка, буре, ћуран, ђак, жаба, фес, јаје, црква, дрво, хрт, џамија.

И у овом последњем издању задржао је г. Чутурило 14 речи Вукићевићевих. ТУ. У мојој словарици налазе се ове речи: срп, поџ, тоџ, кос, коњ, пањ, нос, нож, жир, реп, јеж, ђак, фес, хрт, во, уво, буре, виле, ђуле, штап, чеша, чешаљ, ћуран, гусле, мачка, црква, дрво, звезда.

Ове подвучене речи употребио је г. Чутурило у своме Буквару. Нека их читаоци изброје! То су само 6 речи. ·

Кад ни један озбиљан критичар, који зна како се саставља и пише буквар, не замера г. Чутурилу што је из пређашњег буквара узео 14 или 15 речи, зашто надри критичар и пара критичар замерају мени само за 6 речи Чутурилових 2! У

Јесте истина ја сам унео још 8 речи у словарицу, које су биле у буквару, али су то Вукићевићеве речи. То нису речи г. Чутурила.

У. У моме буквару ово су основне речи: :

Срп, око, оса, нос, сено, во, јаје, уво, лула, гусле, игла, поџ, шило, теле, чаша, буба, кола, рука, жаба, дрво,.мачка, ћуран, звоно, љуљашка, њушка, црква, џамија, ђак, Фењер, хрт.

Из овога прегледа види се то: да сам ја унео из г. Чутурилова бу-' квара у свој буквар само осам речи и то: нос, во, јаје, поџ, кола, рука, ћуран и звоно. р

И зар су због тога морали критичар и паракритичар да кукају и наричу и за моралом код наставника, и да трче по министарству, и да траже обуставу штампања мога буквара% Кад ни један озбиљан критичар не замери г. Чутурилу за [5 позајмљених речи, онда зашто мени замера г. Чутурило за 8 његових основних речи И ако у овоме може бити књижевне крађе (а ја тврдим да је нема) онда ко је већи од нас двојице, ја или г. Чутурило; —

А да код мога буквара, и код словарице као год и код г. Чутурила не може бити говора о «плагијату) увериће се сваки паметан наставник и критичар, чим разгледа основе на којима су израђени буквари: Вукићевићев, Чутурилов, мој, као и моја словарица.

Писац свакога буквара мора да се мучи, да се довија докле не пређе 10 слова и не извуче већину или све самогласнике, а кад то изврши може узимати речи које хоће. Алину томб доцнијем бирању мора водити рачуна о игијенским, моралним, Фонетичким и дидактичким захтевима. Ето на пр. у место руке (коју је употребио г. Чутурило) ја сам могао узети рана, па да ми нико не замери (озбиљан критичар то неће ни замерити), али за очигледну наставу, за онај разговор у школи с педагошког, а нарочито с игијенског гледишта, боље је узети руку, јер наставник треба, да научи децу, како се држи крижуља, плајваз, перо, како се руком моли Богу, како руке треба држати чисто, а нокте подсецати ит.д. итд.

Ну зашто да обавештавам о томе г. Станојевића. Нека запне и нека се промучи, па ће, ваљда, и њему сванути!

Поред осталих захтева има речи, које се морају узети у сваки буквар, као што су на пр. љуљашка, њушка и хрт, јер других, удесних и за цртање згодних нема а да се почињу са љ, њ, их. И по чему то да их сваки букварописац не сме употребити Јесу ли оне књижевна својина