Učitelj

ДРУШТВЕНОСТ И СИМПАТИЈА ЈА!

сва три узрока. Наравно, код животиња је велика, реткост да се деси заједничко деловање ева три узрока: креје дају и овде један од оних примера, који ве не могу лако посматрати. Па чак и онде, где сви узроци укупно делују, дејство, које одатле исходи, још непрестано зависи од тога, да ли је при томе участвовала јача или неразвијенија свест, пошто способност да се нешто на симпатетичан начин афицира унапред претпоставља моћ и способност. да извесан створ, кад опажа гласове и покрете извесне 758 у другом бићу, може у самом себи произвести их пробудити идеелне осећаје те исте врсте.

+ и. ЈЕ

Тек кад приступимо најсавршенијему типу створења, тек тада је тај последњи услов успуњен у богатој мери. Нека нам је допуштено да овде бар узгред напоменемо, да се већ код мајмуна — чија се доста развијена свест огледа како у друштвености, тако и у трајном нетовању потомака од стране женке — појављује симпатија на разноврене начине. Овде ћемо скренути пажњу на људски род. Овде видимо у делатности сва три непосредна узрока симпатије, и то спојена са исто тако битним четвртим условом, са савршеном делатношћу свести.

Најнижи типови људскога рода показују друштвене осећаје у врло неодређеном виду, и на веома прост начин; они су, према томе најмање подложни заједником деловању тих узрока,и испуњавају потребне услове у најнезнатнијем степену. Код Андаманеза никако не постоји пОог јашњи брак; чим се дете роди, отац остави мајку без икакве потпоре и помоћи, и она мора да се брине о одржању и нези детета; ту дакле је оскудица неговања симпатије што истиче из непосредног родитељског односа, као што све ту ничим и не снажи, пошто се она спаја за заједничке интересе родитеља према деци. Исто тако тамо где влада полигамија, и где је очинство неизвесно или чак и непознато остаје, једва, једвице може постојати тако

одана и јака симпатија људи на опрам деце, као што је то случај онде где моногамични брак јасно и потпуно: