Učitelj

420 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

реду они младићи који желе доцније да уче занате“. На тај начин образовање које младић добија, мора зависити од његове жеље, а не од друштвеног положаја његових родитеља. Коменски одсудно пориче своје сувременике Цепера и Алстеда, који се држе последњег мишљења, и каже да његова „дидактичка система иште друго мишљење“. „Нису само деца богатих и знатних родитеља рођена за висока звања, те да се само за њих отварају латинске школ. На тај начин п на универзитете треба слати само оне, који се одликују талентима; Коменски не признаје другу поделу деце и младића у школким заводима.

Школска епстема у Америци највише одговара Коменсковим идејама: сва деца од 6 до 183—14 година походе основну школу; даље долази виша школа до 18 година, затим универзитет. На тај начин, дечко, у кога се тек у 14—15 години пробудио интерес 32, науку, може потпуно да јој се ода, док му је у Европи, у то време, пут к томе затворен: најпре му је нужно да изучи курс средњих школских завода, у којима учење за прве четири године није сатласно са учењем у основној школи. При томе у Америци је средње образовање бесплатно, и, по некад, се у средњим школама лекције тако удесе, да се младићи могу п исто доба занимати и таквим пословима који доносе зараду. Универзитетско је образовање јевтиније. у Америци него у Европи, а у неким државама се даје бесплатно; у опште врата универзитетска широм су отворена свима који су жедни знања.

Шта да се учи у свима школама 2 Једно и исто, одтовара, Коменек. „Једно и псто, али разљичним начином, а попменце свему, што је кадро учинити човека — правим човеком, хришћанином, научнива — истинским научником; треба учити према ступњама узраста пи са претходнои спремом“. |

Коменски је тражио, да човек у школи добије неку, било већу или мању, спрему за сваки рад у животу. Било је прилике да слушамо разлоге против умесности учења Физпке и хемије у основним школама, јер, веле критичари, немогуће је да се та знања потпуно усвоје. Ови критичари обично заборављају, да ако човеку не дамо појмове у ма каквој било области знања, а нарочито оних, којима се објашњавају појаве око нас, онда остављамо шпроко поље фантазији онамо, где наука често даје веома одређене одговоре. Ако: човеку не објаснимо постанак грома, кише, промену годишњих времена, циљ купљења пореза и приреза, — то никако не смета њему да сам објашњава ове појаве, п објасниће их, без сумње, лажно,

Тако је исто и у другим сферама живота; кандидат математичких наука која заступа мишљење да на народ не треба да зна ништа из физике, макар и у облику системског реда опита, — тај исти математичар може вас толико изненадити колосалним незнањем општинских уредаба или државним уређењем пореске системе, Опште је мишљење, да није потребно „системски“ и „строго научно“ пизучавати математику, политичку економију или уређење судова, а опет