Učitelj

ПЕДАГОШКЕ ИДЕЈЕ 419

да ученицима дају, тако звано, „Формално развиће“, а учење онога материјала којпм се вежбају мислене способности омладине стављају на друго место. Коменски би се веома зачудио, кад би дознао, да је, у тридесетим и четрдесетим годинама овога века, настава живих језпка у Француским средњим школама била у врло жалосном стању, да је тако исто било и у Еглеској до краја шесетих година, да је тако било и у Русији до скора. А међу тим Коменски веома отворено говори о томе овако: „учење живих језика треба да се почне раније од учења мртвих језика“. Како би се даље зачудио Коменски, кад би дознао, да се теку ХЈЛХ столећу почела у средњим школама учити народна историја, географија и општа историја. У Енглеској се, на пр. до последњих времена, у тако званим граматичким школама (које одговарају нашим гимназијама) учила само математика и класични језици. Највише би се Коменски задивио, кад би дознао, да сепрпродним наукама у већини средњих школа европских, не даје онолика важност колику је оне заслужују по примени у животу, а велики педагог је говорио да „реалне науке ваља раније изучавати од Формалних“. Постоји, истина, једна земља, — Здружене Државе Северне Америке, — где су природне науке, као важан елеменат, ушле у програме основних и средњих школа, јер дају пуну слободу учепицима (од 15 година) да бирају групе наука које воле изучавати.

Најпосле овде додајемо, да у Америци не само да су данас најпотпуније остварени васпитни пдеали Коменскога, на два п по столећа после његове смрти, већ су се за школе бринули и први оснивачи ове велике републике, који, тек што успеше да Боликотолико политички уреде своју нову отаџбину, чувши за славу Коменскову, оценише његову даровитост и позваше га да заузме место ректора (дтезелф) у ново отвореном тада Харвадском универзитету.

Да поновимо питање: какву систему школску хоће Коменски у држави

Васпитање се почиње у тако званој „материнској школи“; ова, по мишљењу Коменскога, мора бити свака кућа у којој има деце; природна учитељица ове школе је сама матп дечја. Са навршеном шестом годином дете ступа у народну школу, или, како вели Коменеки, у школу „народног језика“, називајући је тако зато, што је

· народни језик главни предмет учења у овој школи. Таква школа

мора да буде у сваком селу; деца се у њој уче од 6—12 година.

Даље долази латинска школа за децу од 12—18 година; таква школа

да буде у сваком важнијем граду. Немојмо заборављати, да је у то

време латински био језик науке, језик цркве, па шта више, у из-

весној мери, п језик дипломације, „Латински се језик мора у шко-

лама изучавати зато само, — говори Коменски, — да би могли чи-

тати научна дела“, дакле опет ради практичних цељи. По латинској

школи долази универзитет, или, како Коменски вели, академија. Кроз прве две школе морају проћи сва деца; кров латинске

школе (гимназије) морају проћи, по речима Коменсковим, фу првоме