Učitelj
504 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ
која испадне из носа дотичног ждребета, јер то за свашта „ваља“, а нарочито за жене, које неће жене више да рађају деце; ваља само да окусе од тога, па неће за три године имати деце; поред тога, тим се залажњују деца при каквој „редњичинп.“
Џред рађање, по неке бабице, мећу породиљу на „кад.“ То раде овако: Узму у једну чинију, или на посипку жара, по коме „ проспу једну малу чашу зејтина. Сад се породиља нагне преко тога жара, при чему јој онај дим од зејтина иде у „тело.“ Ово се чини ради лакшег 7 порођаја.
(НАСТАВИЂЕ СЕ)
= |
ПЕДАГОШКЕ ИДЕЈЕ Ј. А. КОМЕНСКОГ У ОЧИ ХХ. ВЕВА
од П. Мижујева
(СВРШЕТАК)
Ето у чему је тајна Коменскове школе! Из цитираних његових речи видимо да оно „учити еве свему“ не значи тражити од свакога да зна све што год се предаје у школи; на против, Коменски уређује школу универзално, ади има у виду и то, да бе ученички дарови развијају, па ма какви били ти дарови. Није узалуд Коменски са уверењем говорио, да „обично бива, да се одсуство једних способности попуњава, другим чим“. И онда кад тражи да ученике у школи учимо важнијим занатима, Коменски жели само то „да се помоћу тога доцније појави елободније природни дар.“
Ако овако разумемо и појмимо речи Коменскове, онда ћемо видети да је он више имао љубави и поштовања према човеку у опште, да је боље разумевао истинску природу човечје душе, него сувремени браниоци данашње системе образовања, која у Европи влада при крају ХАХ века. Оп је на бољем путу кад жели да „све учимо свему“, него ми, који се трудимо да све дотерујемо на један калуп, — „све учимо једноме“. Уз то, Коменски нигде не вели, да се ово уважавање личних наклоности и способности има применити. према једноме или другоме узрасту. :
Погледамо ли сада на сувремену Европу, па ћемо видети, да готово свуда постоји само један пут који води спасењу, само један тип школа из којих се иде на универзитет. Свуда у Европи средње школе савремено игноришу природне ученичке наклоности и способности, супротно учењу великог педагога из ХУП века.
У Енглеској похађање универзитета налази се у зависности од скупоће образовања; у другим односима они су врло приступви |