Učitelj

сл | о || С»

Па И ПОУКА

Попа устаде.

= Господине Иво, неко од вас двоје лаже.

— У напред вам кажем, господине попо, да госпођица Продана не уме лагати!

— Онда ти лажеш! рече попа.

— Ја никада не лажем, попо!

— Па како то! поче попа љутито. Ти кажеш љубио сам Продану, она каже нисте се љубили, а опет ни једно не лаже 21!..

Мвино се лице зарумени, он се ослободи.

— Попо, ви ме нисте разумели. Нисте ме хтели саслушати, да вам објасним. Нисам ја казао да сам љубио госпођицу Продаву, него да је љубим.

— Један ђаво, упаде му попа у реч,

— Не попо, то значи да је волим.... Не хтедосте ме чути, а ја сам је хтео у вас запросити, јер знам да и она мене воли!... Спиромах сам истина, али, Бог је једини газда !...

Док је млади учитељ то говорио, попино се лице засија. Оно доби неки светитељски изглед. Суве му се свртише у очима, скотрљаше се низ смежурано, старачко лице и изгубише се у седој бради његовој.

Он узбуђен једва промуца:

— Па... па... тако сине!... Тако роде !... Што то ниси одма' љуцки каз'о 21... Овамо, овамо децо моја !...

Ива, узе Продану за руку, приђоше ближе староме попи и обоје клекоше. Руке, које су дрхтале, положи попа на њихове главе. Тихим, свечаним главом он их благослови.

— Љубав, срећа и слога нека вас у животу прати мила децо моја !...

По лицу младога учитеља Иве и његове веренице посу се миље. У очима им се засијаше сузе, сузе радости, сузе среће њихове.

Обадвоје устадоше и препуни среће целиваше руке старим родитељима.

Срећи и радости њиховој не беше краја/!...

Бре а

ла

значај

И ДЕ