Učitelj

, ЗНАЧАЈ ДОМОВИНЕ · 608

са стварима из спољашњег евета. Како ту лако тече представа, на пример, о појединим променама, које саме мора да учини док не дође као хлебац на наш сто; колико се ту настава потпомаже нехотичним дневним опажањима! И како може трајно опхођење са животињама и биљкама, домовине брзо да створи чисту, невину радост за природом. Онда није много претерано кад Рил (Влећ]) тврди да је већина немачких великих људи из малих места и села.

До сада смо говорили о утицају домаћег земљишта и чували се, да не рекнемо као оно Хумболдт да су правац културе и карактер народни искључиво продукат географских односа. Ми добро знамо, да ту има и других фактора, „да утицај, који чини природна околина на развитак људски, у маси опада, у колико је савршеније савлађивање природе људском вештином и науком“ “). Али нема спора, да између људског духа и домаћег земљишта, постоји унутрашњи однос. (Сваки је човек, без изузетка, прво чедо свог домаћег земљишта.

Човек је у исто време и члан свога народа. Рођењем је стављен у известан друштвени круг, који ненамерно, али судбоносно, на њега утиче. Ту су најпре породица, суседи и другови ; даље: ошштина и јавни саобраћај, који га у исто доба уводе у домаћи дијалекат. Гете вели: „говор је животни елеменат, одакле душа добија свој најранији дах“. (С говором усађују друштвени кругови, који дете опкољавају, извесне представе и мисли, своје властите погледе, склоности и навике. Је ли неки човек одрастао у крајњој сиротињи, или златном изобиљу; у породици једног политичког агитатора, или у колиби задовољног и срећног планинца; у велико варошкој вреви, или у тихој шумској самоћи; у кругу надничара, или у близини собе књижевника, — све то није без утицаја на

%) Вајц, Антропологија.