Učitelj

КЊИЖЕВНОСТ РА ОН 750

измене; имало је људи који су говорили да нам основна школа наша не доноси готово“ никакве користи: али г. Недић тврди да је она и штетна, и то врло штетна. Ако би етајала само она прва половина г. Недићевих тврђења: да школа наша не даје народу корисног и потребног знања, она би већ по том само била штетна. А кад се на то надовеже још и то, да она убија и руши здравље подмлатка, да затупљује наш подм ладан, (стр. 19.), онда тежак грех пада на оне који отварају и одржавају школе. Било би то јоши врло ружно сведочанство о свести нашега народа.

Такво тврђење своје засновао је г. Недић на овим актима:

1, данас се и школе подижу по моди, по моди се иде у школу, па чак и учи се по моди. И сељаци отварају школе из моде, а не зато што им је потребна школа ;

2. што од школоване деце изалазе, с малим изузетком, најгори људи за овај народ, од којих пати и породица и ошштина, и власти, п држава, и сви.

8, што смо, држећи се ауторитета и педагошких величина: Дитеса, Дистервега, Песталоција и др. пресађивали у ову нашу лепу земљу све што су они написали и казали, што смо уређивали своју школу по угледу на школу у других народа на западу.

Из кратких и нејасних одговора неких депутата сеоских, који су долазили у Министарство Просвете да моле да се и у њиховим местима отворе школе, извео је г. Недић закључак да се у нас отварају школе из моде: поједина села, из суревњивости, неће да изостану иза других села, која су већ отворила школу. Нико му од тих депутата није казао да им је школа потребна, него само: да је срамота да и они немају школе, кад је има у томи том селу. Моле сељаци, вели, док им се не одобри школа и не постави „учитељ, а после не дају школи ни оно што је најпотребније, па чак ни сами депутати не дају своју децу у школу.

Г., Недић тврди, а вели да и народ наш мисли да од школоване деце постају, с малим изузетком, најгори људи. Да то потврди, позвао се г. Недић и на два конкретна случаја: један домаћин, чија су деца у школи били први ђаци, исповеди се учитељу да му та деца, као одрасли младићи, ништа не ваљају: ништа не знају, не раде ништа, пуше, одлазе механи, друже се с најгорима. Други пример: у једноме селу, које има школу од 1850. г., нема писмена. човека који би могао- бити писар у општини, јер су, вели председник те општине капетану, 20отово сви млади писменији људи не робији.

УЧИТЕЉ 45.