Učitelj

ФРАГМЕНТИ ИЗ МЕТОДИКЕ 757

требљавају сву вештину своју да из деце развију митањима оно, што се из њих никад развити не може, но што им се мора јасно и разговетно казати, и што деца морају научити. ј

Па како је данас у нашим учитељским школама, и у нашем учитељском свету Да ли је ова настрана мисао развијања онога што се не може развити, и кривења онога што деци отворено треба казати, — да ли је та мисао стукнута и сузбијена, и да ли је паметнијом замењена.

Хајде да видимо како је сада. Али сеу напред никаквом добру не надајмо. Све прилике говоре и данас још да су стара знања и старе навике остали непромењени у овоме погледу.

1. У најновијој књизи г. Ј. Миподраговића „Најобич"није трешке у настави и васиитању школском“, на стр. 30. под 6. стоји овакав натпис: „6. Жазивање у напред о чему“. То је од прилике оно исто, што емо ми у овоме напису назвали циљ у настави. И под поменутим насловом «стоји у г. Ј. М. од речи до речи ово: „Млош мисле, до ће замнтересовати децу и привући њину пажњу још више, ако пм напред кажу о чему ће им причати. На против, ја сам увек опазио, да се тиме убија интерес т слаби пажња. «гја ћу вам причати сада о... (томе и томе), а ви пазите те да научите“, то је толико, колико п свака узречица, свака сувилиност. И баш зато, што знају о челу ће да им прича, неће да слушају с оном пажњом, с којом би слушала да не знају. Запазио сат, да и кад ит не каже о чему ће им предавати, млоо пажљивије слушају докле не утвате само о чему ће бити товор. А чим то опазе, онда као да у себи рекну : а, сад знам шта ћеш. И види се, како свак себе разрешава од напренутости.... |

Особито је то погрешно код очталедне наставе природнит наука, где сама ствар треба да говори.