Učitelj

ЈЕДНА ШКОЛА 98

На страни 24. у средини код првог примерка стоји овакав пасаж :

„Осим годишњих испита бивали су овдје од прије и: полу„годишњи испити, а неких година и двомјесечни. Ови полугоди„шњи и двомјесечни испити нијесу имали велику важност од „стране народа. Међутим годишњи испити још и данас се обав„љају са великом славом — али ипак не таковом, каковом је „државан за османлијског времена. Тада је на годишњи испит до„лазио везир, па с њим и остале пате, митрополит, конзули вели„ких сила и многи народ, да је велика сала увијек дупком пуна „била, свијета. — За вријеме испита војпичка би музика еви„рала у дворишту. — А кад би се евршио иепит, онда би ве„зир собом дијелио новаца најбољим ученицима, а послије тога „одборници школски би износили везиру и свој господи: шербе, „слатко, колаче и каву.“ Међутим у овом другом примерку стоји само ово:

„Осим годишњих испита бивали су овдје од прије и по. „лугодишњи истити, и неких година и двомјесечни, Ови полуго„дишњи и двомјесечни испити нијесу имали велику важност од

„стране народа. Међутим, Подина ПОШТИ још и данас се обав„љају са великом 'славом.'

Оно друго испало је и нема у другом примерку.

У одељку Х!. на стр. 82., где су изнесене захвале појединим установама, књижарама и лицима, који су учинили;ма какве прилоге, те их је уредник Извештаја сматрао као „дароватеље“ и „добротворе“ у првом примерку истакнута је та захвалност овим редом. .

ХК, Сриској Краљевској Академији у Биограду за бесплатно послате књиге „Гласа,“ „Споменика,“ „Годишњака“ и још других књига.

Џ. Високој земаљској влади за Босну и Херцеговину, што је дала бесплатно књиге за Основну Школу и 5. мапа Босне и Херцеговине.

Ш. Српској Државној Штампарији у Биограду, за послатих 116 развих књига књижици.

ТУ. Славној Управи Земаљској Музеја у Сарајеву, за уступљена клишета Старе и Нове Школе, чије су слике донесене у Извештају.

У. Књижарници Велимира Валожића у Биогриду, за послатих 85 лепих књижица за дечју књижницу.

УТ. Уредништвима: „Трговинског Гласника“ и Домавице у Биограду и Будућности у Вршцу, што су слала бесплатно за књижницу своје листове.

УП. Високо цијењеном господину Николи Т. Кашиковићу уреднику „Босанске Виле“ за књиге дароване неколико пута школској КЊИЖНИЦИ.