Učitelj

47:98 РАСПРАВА И ЧЛАНЦИ

тон напон паре у засићеном стању при свима температурама од 0 до 100 ст. Ц.; тако је при потпуно тачном мерењу нађен напон во„жене паре при О степ. 4,6 мм., при 10 ст. 9,16 мм. при 20 сет. 17,89 мМ., при 80 ет. 81,55 мм, при 40 ст. 54,90 мм. и т. д. Кад већ имамо тотову таблицу за напон водене паре при разним температурама, онда „је за одредбу апсолутне влажности ваздуха усвојена ова дефиниција : Апсолутна, влажност ваздуха је напон паре у засићеном стању изражен у мм. живине висине, који одговара тачци росе. Према том је релативна влажност однос напона паре у засићеном стању при тачци росе према истоветном напону при температури ваздуха, помножен са. 100. — Справе којима се одређује апсолутна и релативна, влажност ваздуха зову се тигрометри. Најочигледнији је хигрометар „Данислов (овај је хигрометар изнесен пред збор и описан је по саставу, по Физичким процесима и како се њим рукује). Ну за практично метеоролошке сврхе употребљава се други хигрометар (психрометар), чија је манипулација јевтинија и бржа, а који је у Мет. Упутетвима г. Недељковића описан.

Сад бих требало да опишем поједине последице ваздушне влажности; али пошто време пролази, то ћу се ограничити на опис облака, а овим ћу своје предавање завршити. Испарењем морске површине пара се диже у висину, јер је ређа од ваздуха; али уједно и густина, ваздушна опада са висином; из овога следује да ће се пара до ограничене висине подићи, на којој ће густина паре бити једнака густини ваздушној, и у овом слоју ваздушном пара ће се задржати. Како је густина паре услед различите њене загрејаности различита, то ће се пара распростирати у горњим ваздушним слојевима разних висина; а огромном брзином кретања парних молекта при њиховом судару један део паре може доспети и до огромних висина ваздушних. Да се од паре која се налази у извесном ваздушном слоју, образује облак у том слоју, потребно је да та пара постепеним својим згуншњавањем пређе границу своје засићености и, онда ће све из ње образовати лаке капљице“ које ће лебдети у ваздуху, а окуп свих ових капљица представља нам облак у дотичном ваздушном слоју. Прелажење паре преко границе засићености може да се збуде из више узрока, или постепеним све јачим нагомилавањем паре у дотичном ваздушном слоју, или згушњавањем затекле паре утицајем ветрова. или снизавањем температуре дотичног слоја испод тачке росе; а ово последње је и најобичнији елучај, јер температура, ваздуха опада са: висином, а над висином од 6000 м. стално је стање огромног мраза.

Што се тиче Форме облака, ове се међу собом знатно разликују према.