Učitelj

0 ВАЖНОСТИ МЕТЕОРОЛОГИЈЕ 39

висинама на којима се налазе. При лепом времену утицајем вертикалних ваздушних струја образује се кумоулуси, то су густи купасти облаци са хоризонталном овновом на висини од 1400. са врхом на Форму кубета на вивини од 1000 м. Јако згуснути кумукуси добивају облик брда и етрашнога изгледа; ови су облаци врело непогоде, пљускова и града, а зову се кумуко — нимбуси; основа, им је на висини од 1400 м. а кубе на висини од 3—500 м. Највиши облаци су цируси и циростратуси, чија, је средња висина око 9000 м.; цируси су нежни, пернати, сасма одвојени облаци беле боје; циростратуси образују Фини беличаст вео; или се познају по више мање јасној структури влакана једно у друго збијених; кроз обе ове врете цирусних облака просијава сунце, а због врло ниске температуре на овим висинама ови су облаци у леденом стању. Облаци средњих висина надазе се у слојевима од 3000 до 7000 м. висине; највиши су од ових утракумукуви који се такође убрајају у цирусне облаке а код нашег народа зову се голубови, а по изгледу су мале беле лоптице и пахуљице, и налазе се на висини од 6—7000 мл актакуиулуси, код нашег народа назване овчице, то еу повеће белосиве лоптице груписане у гомилама, а на висини од 5000 м., алтостратус је густ вео сиве или плавичасте боје, а прозрачан је према сунчевој и месечевој светлостм. Ниски су облаци на висинама од 1000—2000 м.љ ту спада, мимбус или кишни облак који је таман и неформаст; даље стратокумалос, облак гужвастог или таласастог изгледа, а кроз његове пукотине провирује плаветнило неба. Најнижи је облак стратус, испод 1000 м висине, једнолико сура изгледа, и није ништа друго до висока магла. — Од посматрања појединих врста облака по правцу и брзини њихова кретања имамо ове битне користи: Према, одређеној Форми облака знамо висину ваздушног слоја, а према одређеном правцу и брзини кретања истога облака знамо правац и јачину ветрова на висини дотичног ваздушног слоја; а све ово нам служи као градиво за сазнање атмосферског стања у вишим ваздушним слојевима, које у по најзнатнијој мери иде у прилог развићу Метеорологије и крајњој јој еврси — прогнози времена.

Вавршујући своје предавање, благодарим поштованом збору на пажњи, ну са жељом да сваки прихвати с потпуном вољом понуђени му метеоролошки посао, да прати развиће Метеорологије и покаже народу, у чијој се средини бави, користи од ове науке.

91. Априла 1899 год. Светислав Обрадовић

у Крагујевцу, професор гимназије Кнеза Милоша Великог.

—— не