Učitelj

књижевност 1

=

пошто се пређу сви састојци, добија се тачан појам о томе големоме предмету, који се зове Краљевина Србија.

Кад ву Српске земље пренете за учење у грађанску школу, онда остаје за изучавање Краљевине Србије две године дана, а то је леп део времена за једну тако племениту ствар, као што је познавање отаџбине. Чисто Физички Земљопив Србије може ве на тај начин прећи у Шр., културни део у ЈМ р. мишљења бмо да ће такав раепоред бити и у новом наставном програму. Културни је део важнији. Он управо и јесте средство, да се своја земља у правој светлости позна. То се лакше и учи, ако се само тај део обради просто и популарно. Једном се треба измирити са мишљу, да културни Земљопис није тешка ствар, за децу. Ми мислимо, да се сваки, који противно тврди, вара. Култура и народни обичаји, уредбе и установе представљају живот, кретање, стварност и истину. Моменти у развићу народа слични су моментима, у развићу човека или детета. За разумевање тих прилика, деци много помаже и нагон, који друштвене прилике осећа као своје.

У Земљопису С. Ј. Николића културни део заузима више од че"твртине целе књиге. Описи су лаки и популарни. Живот и обичаји народни изнети су туна као каква лепа и забавна читанка. Велика је корист, што су унете слике, које боље разјашњују ствар, о којој се говори. Слике су уз овакав Земљопис врло потребне. У овој су књизи узете слике из Карићске Србије (32 сл.) и две су нове (трби епоменик Милошу Великом).

У књигу су унете и занимљиве појединости, којих до сада није било у уџбеницима. Ту су вам, лековите воде, пећине. клисуре, метеоролошка посматрања, природни производи и т.д.

Осим тога у њу су унете и: најновија административна, црквена војена подела. Књига је проткана и напоменама о разним историсвим догађајима, који књизи дају више живости и занимљивости. Врло опширно је разрађен део о народној привреди, занимању, производима и рударству. Тиме ће се читаоци подетаћи на размишљање о благу и радиности у нашој отаџбини, те ће је више ценити и о напретку њеном водити бриге.

Књига је рађена по два најбоља географско-етнографска извора у нас. То ву књиге: Милићевићева „Краљевина“ и „Кнежевина Србија“ и Карићева „Србија.“ Као што је познато, прве су две, богат мајдан грађе и подетака, а друга је спис научне вредности, брижљиво и вешто израђен, Философским закључцима осветљен и по најновијим Фактима написан.