Učitelj

На послетку, у овом првом делу писац говори о томе: какви су у Немачкој односи државе према задругама. Ту долази, поред законодавне радње, материјално потпомагање задруга од стране државе. Ради тога у Берлину постоји „Пруска централна зааружна каса“, која је управо средиште за изједначење савезних каса У погледу на њихове новчане прилике и неприлике. ј

У другом је делу реч о Шулце — Делићевим задругама. Пошто је изнео како су постале, писац говори о кредитним задругама или бавкама за народ; о задругама занатлија за, заједничку набавку сирови а, за набавку справа и алата, и о задругама за заједничку продају посебно израђених занатеких производа (магацинске задруге); даље о земљорадвичким задругама за набавку сировина, пољопривредних справа и машина; о произвођачким задругама међ занатлијама и о винарским, млекарским и сирареким задругама; о потрошачким задругама и о задругама за подизање зграда.

Пошто је тако у прка два дела изложио Организацију и разве облике задруга по Рајфазеновом и Шулцовом систему писац у трећем делу казује: Како данае у Немачкој стоје задруге. Године 1896. било је 18.005 земљорадвичких и занатских задруга, а 1897. године — 14.849. дакле за циглу једну годину дана основано је 1.887 вових задруга. Највећи део пада на кредитне задруге. Од целокушног броја у 1897. години било је 10.669 задруга за потребе земљорадника (дакле 729, близу три четвртине). Кад се овај број упореди са бројем становништва и са обрађеним земљиштем у Немачкој, онда излази да на 4.900 становвика (или на 3.296 хектара обрађеног земљишта) долази по једна земљорадничка залруга. Већина је ових задрута ступила у савезе, којих у Немачкој има осамнаест.

У последњем четвртом дблу је завршна реч пишчева. Поредећи кредитне задруге по Рајфајзеновом и по Шулцовом систему, пи сац долази до закључка да су прве погодне за сељака, а друго за становништво по градовима.

То је, у најкраћем прегледу, садржина књиге коју приказујемо и о којој немамо шта много да речемо. Овај је спис, у самој ствари, извештај поднесен министру, и природно је што све у њему у главноме, само казује шта се видело и сазнало, Језик је лак, чист и правилан, тако, да ће књигу сваки, ко се интересује важним питањем о задругама, с уживањелм прочитати. И с техничке стране нема се шта замерити — књига је штампана на глаткој хартији, лепим словима средње величине, штампарских погрешака готово нема,