Učitelj

1 и. Бр 2

саомрранењ

СВЕСКА 8. БЕОГРАД 1899. НОВЕМБАР ГОДИНА ХЛХ

УЧИ ТЕЈЉ

ПЕДАГОШКО-КЊИЖЕВНИ ЛИСТ

РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

—— 0

ДЕЧЈА ЛЕКТИРА

>

Последњих десетак година наша књижевност почиње да малаксава. Старији радници губе свежину у идејама, јасност и лепоту у исказу и моћ концентрисања књижевног градива. Поједини од њих престају да раде, или им радови личе на зимска причања добрих дедова, која су дуга, с честим понављањем п истицањем незнатних појединости испред једва. наговештених важних чинилаца. Моћ опажања почиње да им слаби; размишљање постаје нека врста растројености : | осећање губи своју интензивност, укус опада. Осећа се да старачка изнемоглост ломи ведрину духа, и да књижевне производе задахњује неком врстом делимичне парализе. Читалац ве умара, у место да се освежи, и излази из великог посла са малом добићу.

Међу тим, у одмену старијима не стиже из омладине снага исте вредности. Нови радници не успевају ни да покажу велики таленат, ни да стеку јак ауторитет. Средњи дарови, који у моментима само блесну сјајем великих талената, врше данас дужност првокласних писаца. Све у њих Формом опомиње, у неколико, на кратку епоху наше књижевне

УЧИТЕЉ 12