Učitelj

ДЕЧЈА ЛЕКТИРА 188

много спорнога и често се третирају овлашно и без довољно разумевања. Уз то дешава се, да иста књига обухвата саставе чија се садржина и стил узајамно искључују. То бива са непажње и некритичности, али ве јавља и као резултат · извесне неразумне помирљивости. У овом чланку ми ћемо изложити вредност појединих књижевних облика (за дечје књите), наводеђи одмах и своје погледе на начин њихове обреде. Завршетак чланка има да у кратко резумира оделита опажања, и да да укупну одредбу дечје лектире. У нас се, да одмах кажемо, ово питање скоро није ни третирало у засебним чланцима. Овда, онда, при појединим рефератима падала је по нека добра и по нека лоша мисао. Међу тим, прека је потреба да се дечјим писцима у нас поставе извесни принципи, или бар да се отвори дискусија о овом питању, које писца ових редова двоструко занима: и као оца и као наставника. 11

Најбоља дечја лектира треба да су народне епске песме. У првом реду оне имају позитивну националну и естетичку вредност, за тим, негативно узевши, у њима је најмање оног сухопарног, уличког морала, којим су.претрпане наше дечје књиге. Тиме им не пада морални утицај; на против, без принуде, без предике, износећи пред очи велике догађаје и силне. карактере, народне песме забавом поуче, занимљивошћу одушеве и одушевљујући повећавају морални капитал својих читалаца. Писци дечјих књига, а нарочито уредници дечјих листова не поклањају им довољно пажње, и једва ако коју од њих пропусте. Два су томе разлога: или се мисли на њихову познатост, или на дужину појединих песама. Обоје је _ погрешно. Пре свега, писац ових редака, као наставник књи-_ жевности, имао је мнвогс случајева, у којима ђаци старијих разреда нису знали ни за тако лепе и силне песме, као што су: Болани Дојчин, Мали Радојица, Стари Вујадин, Женидба