Učitelj

210 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

народни ентузијазам к Русо-у... Нико никад није обраћао на себе народну пажњу у тој мери. Волтер, и сви други потпуно су заклоњени, и не виде се од њега.“ Благодарећи књизи овој Русовљевој, у многим породицама. одрекли су се оне крајње извештачености, разнежености ит.д. у које су тада владале у васпитању.

Шта је поглавито учинило такав успех „Емилу“2 Нема сумње, Русо је исказао много здравих мисли о васпитању, које су исказиване и раније, али нису учиниле на публику велики утисак. Успех тај није могуће приписати искључиво личности аулора. Архијепископ париски Бомон даје оваку карактеристику Русо-а: „Он, и ако није био прави Философ, говорио је језиком Философа; то је ум, који је снабдевен опширним знањем, но које га није просветило; то је карактер пун парадокса“. К овоме се може додати: да Русо није владао «особинама доброга педагога, гледао је децу из даљине, није се сав посветио делу васпитања; па чак није сам ни своје рођено дете васпитавао. Али и поред свега овога успех је његове књиге био изванредан. Она је учинила преврат у друштвеном покрету односно васпитања. Ми нисмо намерни дотицати се свих узрока успеха ове књиге, него ћемо се ограничити на најглавније од њих; то су: искреност, дубоко убеђење аутора, велики степен хуманости према деци, тежња изучити дечју природу, правилно појимање недостатака сувременог васпитања и решење педагогијских задатака на земљишту опширнијем него што је педагогика. За Русо-а може се рећи да је он, тежећи да учини корист и покаже срећу човечанству, занео се сам тим послом, а умео је и друге занети.

Херој трактата Русовљевог — Емил, уображени васпитаник из богате породице, здравог телесног састава, обичних, средњих, способности — васпитава се у селу под надзором образованог васпитача, под којим треба разумети самог ЖанКака Русо-а.