Učitelj

282 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

по један ученик на таблу да наставља рад свога претходника, онда ће, сем излишног траћења времена, бити жагора и нереда. С тога, изводећи ма какво ново правило из примера, учитељ треба сам да пише на табли само оно, што му на питања одговоре ученици, и само онда кад добије одговор на своје питање. Други пут, кад се хоће неко правило да понови, учитељ може наредити неком ученику да пише на табли и опет само оно, што буду други ђаци одговарали на његово питање. То може да се уради и по трећи пут. А. већ даље, при брзом понављању научног правила, не мора се ни писати, јер ће бити не само досадно него ће се изгубити много у времену. Брзо понављање усменим питањима и одговорима има и ту добру страну, што ученик памти читаве одељке дотичнога предмета са свима, појединостима, што је савршено немогуће при ма ком другом методу. Знам из искуства, да се за 20 минута може питањима поновити нпр. цео одељак о знацима дељења, или о десетним разломцима, са свима, доказима, а да се све то ради писмено потребна су два часа. Слични начин понављања јесте једини који дозвољава да се настава постави на принципу: теребћо езе тафег ифогши, и да се пренесе центар његовог тежишта на школска предавања, не наносећи досаду ученицима, тога бича и непријатеља продуктивног предавања. Понављање пређених лекција по књизи никада не може да замени оно разредно — школско — понављање, пошто садржину штампаног текста не разуме већина ученика млађих разреда; читајући књигу и учећи по њој они остају са многим нејасним представама, које им се не могу објаенити ни онда, кад слушају једнога ученика, који одговара на табли. Не треба задавати из књиге више од две лекције за понављање са. доказима и извођењем правила, ако нисмо ради да оптеретимо ученике домађим радом. Најпосле, лекције које. ученици понављају код куће, из књиге, нису, за ученике, ништа друго, него разбацано знање, без везе, монотоно. Злосрећне лекције „одавде довде“ руше јединство добивеног знања, чак при најбољем догматичком објашњењу.

При хеуристичком методу и при оном методу понављања, који мало пре наведосмо, упуство или је сасвим непотребно или потребно у облику забележака као подсетник у коме морају бити истакнути и јасно обележени закључци и дефиниције. Неки слабији ученици теже памте дефиниције рачунских правила. И ма да ти ученици после дугог понављања и могу добро одговарати, ипак је, ради трајашности, корисно да то утврде учењем из забележака, те да се утисци слуха, . споје са утисцима вида. Ако устреба ученик се може упознати и са,