Učitelj

ДЕЧЈА ЛЕКТИРА 345

памћењу и на неплодном резоновању. Уображење је неспходан елеменат и за науку и за уметност; ако оно није довољно развијено, не може се створити ни у науци, ни у уметности ништа велико и од трајне вредности.

Међу најбоље гатке што их наша књижевност има, по својој важности за децу, спадају: права се мука не да сакрити; златоруни ован; ко мање иште, више му се даје; све, све, али занат; добра дела не пропадају и тд. Веома је лепа

у Пушкинова гатка: рибар и рибица, којој је мотив узет из словенских народних гатки. (ве ове гатке имају своју моралну вредност и своју песничку лепоту, а нису у великој мери прибегле Фантастичним догађајима. У њима има неког нарочитог реализма. То је живот гледан из далека и кроз оптичке справе: све је у основи истинито, и ако изгледа увећано. Узмимо само причу „ко мање иште, више му се даје“. Она казује једну велику истину: сиромах човек осећа сау-. чешће према бедним и чини велику жртву помажући им. Кад се без труда обогати, рђавп нагони добију маха, и човек остаје без срца, као што је раније био без имања. У Пушкиновој гатки „рибар и рибица“ класично је изнета слика људске грамзивости, и поступно развијање незадовољетва према условима животним; Тако је и у другим гаткама, и ако су оне можда са мање истинитости и са слабијим опажањима.

у]

Басне су уметнички књижевни облик, срачуњен на непосредан морални утицај. Оне су краће од гатки; причање им је без топлине и занимљивости, радња проста, Оне утичу много више на ум но на осећање. 'Гиме се обележавају као књижевност за одрасле; деци се могу давати са много обазривости. Уз то, гатке износе наивне моралне погледе непро"свећене масе, али масе која је народ. Нека би тај морал био по кад-што непотпун, подозрив или сумњив — он одговара једном извесном периоду народног развитка и има јаку аеторијску вредност. Басне су, међутим, остављене на милост