Učitelj

312 ; РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

како у млађим — па ипак нека то не буду задаци, који ће се решавати у школи, већ да буду необавезна домаћа вежбања. Обавеза и лични интерес јесу већином непомирљиви непријатељи. Ако је про_буђен интерес, ако се тежи за моралном сатисфакцијом, која се добија победом тешкога посла, онда је приморавање излишно. Ако нема првих стимула, онда други немају моћи.

Задаци и у ошште практична вежбања нису тако згодна срества за постизање циља умног васпитања, као што се тај циљ може постићи теоријским излагањем, али зато су задаци и практична вежбања. боља оруђа за памћење знања, него и најбоље научне теорије. Ово последње тешко да је потребно доказивати. Свима је добро познато: да је сама теорија, без практике, недовољна да се што добро научи.. Што се задатака тиче, мисли се, да су они важнији за образовање, вего ли теорија. То гледиште није правилно у толико. у колико се ствар тиче школе. Само усмена вежбања сстављају у уму дубоке трагове и навике, које немају случајни, него баш систематски, научни карактер. Теоријска суђења у рачуници одликују се баш тим карактером; сва правила, закључци, изводи добивају се логичним путем који укрштајући се више пута оставља у уму дотичну навику, пето се може сматрати као прави знак умног развијања. Практична вежбања или су чисто механична, као што је све рачунање по готовим правилима — шаблонима, или истражују разне методе, који се не могу подвести под ошште законе. У првом случају не ради толико мишљење колико пажња, рука и око; у другом случају највише ради активно уображење, које мање више брзо прибира готовину памети и комбинује ју на разне начине, док се не нађе комбинација за дати елучај. То је, без сумње, такође користан рад за умно развијање; | она учи да се проналази и етвара, т. Ј. развија умешност и ства грање, о чему је, мало више, била реч. Ну како је прво већином несвесно, тако рећи интуитивно — очигледно — и не покоравајући се општим методима тај рад не оставља у свести прецизне — одређене навике; а сем тога он је плодан само у оној области, у којој се и јавља; умешност у решавању задатка само се у томе послу и испољава, тако, да чак виртуоз ученик може се показати у решавању задатака потпуно непромишљен и никакав проналазач у другим стварима. Међутим опште научни значај имају само оне навике, које своје дејство показују у којој хоћете области умнога. рада. Такве су, имено, навике правилног суђења, које се добијају учењем теоријског дела рачунице — и у опште математике. Оне ударају неизгладими печат на ђачко мишљење, дајући му карактер логичности, тачности и те мељитости. То опет не значи, да онај, који изучи математику, у свему