Učitelj

НЕКОЛИКО ИСПРАВАКА 425

дајмо“. „Све прилике“ (Које ли то, Боже“) „говоре и данас још да су стара знања и старе навике остали непромењени у овом погледу“. (О Хербарте, Хербарте! И ти за „би више“ година, код толико следбеника својих у овој земљи да не учиниш ништа „у овом погледу“! Да их не обавестиш : да увек напред треба да кажу деци „циљ наставе“, (а да не развијају врапца из деце и не говоре до краја часа о креди онда, кад имају да предају о Александру Великоме...), него људи због тога лутају и тако дуго време „ово Зло“ дави и удави нашу школу |...)

Сад прелази на моју књигу. И у њој ол стране 1. па

до 243. не нађе ништа друго до на страни 830. под 6 ово: „Вазивање у напред о чему“, и под курбивом наводи све шта сам ја о томе рекао. Наравно ја као нехербартовац, (него као поштовалац оних „урођених идеја“ (!) из „прве модерне учитељске школе“...) рекао сам, да сам из иг искуства. запазио, да је у деце већи интерес и напрегнутост кад им се не кажв о чему ће им се предавати. А г. Марковић, пошто је ауторитативно избацио: да је овако мишљење „скроз погрешно“, наставља овако: „И кад се оваво уче учитељски приправници у школи, у теорији, онда није никакво чудо што после ти приправници у практичном раду у школи место да предају као што треба, они млате празну сламу“. Но одмах се сетио, да сам на страни 28, (дакле на листу пред овим) и ја војевао противу „млаћења празне сламе“, па је цитирао и то од речи до речи и онда се пита: како се ово двоје слаже! И, налазећи, да се ово двоје не може сложити. он. вели: ово ву контрасти, ово су супротности, ово ниједан логичан човек не може да измири. Тешко мени! И ја читаву деценију сејао овај контраст, ову нелогичност међу приправнике! Колико сам „зла“ учинио( А да сам их учио да напред казују: децо, данас ћу вам предавати „о Александру Великом“, или: данас ћу вам предавати „о врапцу“, или данас ћу вам предавати о „интерпункцији“ (ово би разумела) или „о узвицима“, данас не само што у нашим шко-