Učitelj

ВАЖНОСТ И ПОТРЕБ- ШКОЛСКОГ МУЗЕЈА У СРБИЈИ 581

колико вреди ово и овако данашње учење без показивања, нека проучи како је стално и колико трајно оно што наши ђаци пауче,и за шта добијају петице и они и учитељи њихови. Зар је мало примера где се види како ђаци после кратког времена заборављају или мешају оно што су били научили Зар не видимо како се после ферија много поборави и како се друге године ђаци једва, сећају онога што су лане учили, п зар је мало примера, да се учитељ жали на свог претходника, што му је оставио неспремне ђаке и ако је у протоколу петица записава2 А код свих тих примера ми се обично жалимо један на другога, или бацамо кривицу на велики програм; међутим, и ако има доста узрока у ономе, спет свему овоме највећи узрок лежи у том што су ђаци учили без посматрања.

А како би све то било, како би се разумело и запамтило, да је уз објашњавање језиком учзитељевим ишло « показивање онога о чем се училог — (О, то се не да ни сравнити! Овако се много више муче и учитељи и ђаци, и опет је корист мала и нетрајна, а кад би школе наше имале потребна наставна срества и кад би се она употребљавала, онда би лакше било и учитељима и ђацима; разумевање би било веће и шире, . а памћење јаче и трајније.

Немање наставних срестава, то је једна голема оскудица, једна велика сиротиња, једно велико зло у школама нашим. 5

Али и од тога зла има једно веће. — Наши наставници и други просветни чиниоци још не виде ту невољу кола наших, не виде ту сиротињу и немаштину нашу. Читајте извештаје управитеља п школ. надзорпика, па обратите пажњу на она места где се говори о наставним срествима. На питање: има ли школа потребна наставна срества, свуда се одговара са: има, само ако је ту мапа и рачунаљка. Да шксла треба да има још што, сем мапе п рачунаљке, о том као да нико и не гомишља. Међу тим наставна срества, која су до данас паметни људи измислили и спремили за школе броје се